Za „pokrivene” nema mesta u stroju BiH

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Emela Mujanović, pripadnica Oružanih snaga BiH (OSBiH), suspendovana je sa radnog mesta, a ukoliko se ne povinuje zakonskim propisima i ne skine maramu koju nosi ispod vojničke kape, čeka je i otkaz. Iz istog razloga OSBiH već su napustile dve Bošnjakinje, s tom razlikom da su one ispunjavale i određene   predispozicije za odlazak iz službe.

Mujanovićeva smatra da su zabranom da „pokrivena” dolazi na posao povređena njena ljudska prava pa zato, kako kaže, neće maramu skinuti.

„Ne znam zašto im smeta marama, ne odudara od uniforme, čak se i ne vidi. Ovo nije provokacija, to radim jer mi vera nalaže”, izjavila je Mujanovićeva za sarajevsku štampu.

Ona je ljuta, prvenstveno, na još uvek aktuelnog ministra odbrane BiH Selma Cikotića koji, kako je navela, „samo ćuti” i tvrdi da „ne zna” da je suspendovana, iako je na rešenju o suspenziji njegov potpis.

Na Cikotića se ljuti i Edin Tabučija, advokat Mujanovićeve, zato što „dugo” čeka da ministar odgovori na žalbu koju je uložio na rešenje o suspenziji njegovog klijenta. Najavljuje da će, ukoliko Cikotić to uskoro ne uradi, „pokrenuti” tužbu za upravni spor zbog ćutanja administracije.

Načelnik Zajedničkog štaba OSBiH general Miladin Milojčić potvrdio je za „Politiku” da je tačno da su dve Bošnjakinje, koje su nosile maramu ispod kape jedinstvene terenske uniforme, prošle godine otpuštene zbog „zakonskog ograničenja” nemogućnosti produženja ugovora.

Prema njegovim rečima, problem sa kojim se suočava Emela Mujanović jeste „aktuelan slučaj” koji je u fazi rešavanja „u skladu sa zakonskim propisima” koji, naglašava on, „ne poznaju” druge odevne predmete „osim” klasičnih, koji čine sadržaj jedinstvene terenske i službene uniforme.

„Neprincipijelnost u primeni propisa dovela bi do raznolikosti u odevanju, što je neprihvatljivo za instituciju kakve su Oružane snage BiH”, kaže general Milojčić i naglašava da ovo „nije” prvi put da se u OSBiH pokušava „testirati” nešto što nije u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, što nije slučaj kada su u pitanju „druge” uniformisane službe.

Milojčić posebno ističe da su Oružane snage „specifična organizacija” u kojoj su „precizno” regulisani odnosi, prava, obaveze, nadležnosti i odgovornosti, koje osobe „prihvataju” potpisivanjem profesionalnog ugovora. Ta specifičnost, dodaje on, „mora” se prihvatiti i kada su u pitanju ljudske slobode i demokratsko pravo upražnjavanja verskih i tradicionalnih simbola.

Činjenica je da se sa demokratskim promenama u BiH vratio nekadašnji pomalo zaboravljeni običaj pokrivanja muslimanskih žena, što je u široj javnosti različito i doživljeno i protumačeno. Jedni su u tom običaju videli „retrogradnu pojavu”, a drugi „osnovno” ljudsko pravo na slobodu.