Neophodan dogovor sa MMF-om

Aranžman sa MMF-om dodatna je garancija makroekonomske stabilnosti zemlje i zato Narodna banka Srbije apeluje da se ulože dodatni napori radi postizanja dogovora i nastavka aranžmana, rekao je juče Dejan Šoškić, guverner centralne banke govoreći na konferenciji za novinare o aktuelnim makroekonomskim kretanjima.

Aranžman sa MMF-om je, po njegovim rečima, dodatna garancija poštovanja pravila fiskalne odgovornosti i kredibiliteta poreske politike, a ima i direktan uticaj na pad premije rizika zemlje. Takođe, direktno utiče i na povoljnije finansiranje javnog duga, kao i na to da nam povoljne finansijske linije budu dostupne.

Guverner Šoškić naveo je da očekuje dalji pad inflacije koja će, po njemu, u granice planiranog cilja doći vrlo brzo. Padu inflacije doprineće i administrativne državne mere, tačnije to što su ograničene marže na pojedine prehrambene proizvode.

– Krajem 2011. godine međugodišnja inflacija iznosila je sedam odsto čime se približila gornjoj granici cilja koja je bila šest odsto – rekao je Šoškić dodajući da je indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta praktično bio u granicama cilja.

Odgovarajući na pitanje da li otplata javnog duga u ovoj godini može da bude ugrožena, guverner je odvratio da je to moguće ukoliko privredni rast bude niži od očekivanog. Zbog toga bi se smanjili prihodi u budžetu i raspoloživa sredstva za finansiranje javnog duga.

Novinare je interesovalo i koliko su odmakli pregovori o drugom Bečkom sporazumu, a Šoškić je potvrdio da je 16. januara održan uvodni sastanka sa predstavnicima banaka i međunarodnih institucija na kome je istaknut značaja lokalnih izvora finansiranja.

NBS je, inače, ostala pri tome da će BDP u 2011. godini porasti dva odsto. Industrijska proizvodnja u novembru porasla je 0,5, dok je prerađivačka industrija bila u padu za dva odsto. Izvoz je i dalje iznad, a uvoz ispod predkriznog nivoa, dok kreditna aktivnost usporava. Učešće problematičnih kredita u ukupnim plasmanima u novembru iznosilo je 19,3 odsto ukupno, s tim da procenat docnjenja u privredi 23,2 odsto, a kod stanovništva 8,4 odsto.