Mrak i hladnoća – prošlost

Novi metalni, umesto dotrajalog drvenog ormara sa 12 brojila, koji je 4. januara izgoreo u požaru u voždovačkoj višespratnici u Ulici Triše Kaclerovića 24, postavljen je pre nekoliko dana. Radovi firme "Em elektrik", angažovane za popravku i postavljanje novih elektroinstalacija do stanova, privode se kraju. Ostalo je još da struja bude puštena u prizemlju zgrade, a kako saznajemo, već danas svetlo će zasijati i na ostalim spratovima.

Radijatori onih korisnika, koji se toplotom snabdevaju iz kotlarnice smeštene u podrumu zgrade, već su topli. Ostali ulazi će biti ugrejani najkasnije do danas, ističu u "Beogradskim elektranama". Dobra vest za stanare je i to da je u međuvremenu uspostavljen rad hidrofora, tako da svih 75 domaćinstava od sada imaju i vodu.

Nedelja užasa, rekli bi stanari, konačno je okončana, pa se žitelji vraćaju svakodnevnom životu. Lift radi, ali po hodnicima i dalje šetaju penzioneri, razmenjujući nedavno proživljena iskustva iz prazničnih dana, kada su bili prinuđeni da žive u mraku, bez grejanja i vode. Tišinu u prizemlju zgrade jedino narušava rad mašina i majstora koji užurbano pokušavaju da sprovedu kablove za struju do preostalih pet stanova.

– Do požara je došlo usled eksplozije na dotrajalom brojilu, a ne zbog vode koja je nakvasila strujomere i dovela do kratkog spoja. Iako su neparni stanovi dobili struju pre šest, a parni pre tri dana, nove instalacije biće već danas sprovedene i do svakog domaćinstva u  prizemlju. Ovim stanarima bilo je najgore, jer je baš u ovom delu zgrade buknula vatra. Neki od njih su čak morali da zamene i ulazna vrata. Šteta u celoj zgradi procenjena je na 3.300 evra sa materijalom – veli Dimitrije Mitić, radnik "Em elektrike", koji sa kolegama sedam dana, gotovo bez predaha, zamenjuje uništene instalacije.

Požari na elektroinstalacijama uobičajena su pojava za vreme velikih praznika, kažu stručnjaci. Stare zgrade sa dotrajalim instalacijama, neodgovarajućim osiguračima, drveni glavni razvodni ormari sa satovima – glavni su uzročnici požara. U zgradi na Voždovcu havarija je mogla da bude izbegnuta, mišljenja su majstori, jer da su prilikom gradnje objekta građevinari na svakom spratu postavili vatrobran širenje plamena svakako bi bilo sprečeno. Radnici otkrivaju i to da do požara može da dođe i prilikom udara groma u neuzemljeni elektro-ormar, što potvrđuje nedavni slučaj na Karaburmi, u Ulici generala Aračića.

U "Gradskom stambenom" ističu da su najugroženiji oni stambeni objekti koji su podizani između dva svetska rata. Prema rečima Nenada Ristića, iz Informativne službe ovog preduzeća, stare instalacije nisu prilagođene današnjem stepenu potrošnje struje.

– Nesreće se češće dešavaju za vreme praznika, jer tada građani uključuju u isto vreme najveće potrošače struje – bojler, TA peć, šporet... To dovodi do dodatnog opterećenja instalacija i osigurača koji bi, po nekoj logici, trebalo da iskoče. Građani često, da bi mogli više uređaja da koriste istovremeno, stavljaju jače osigurače – objašnjava Ristić.

On dodaje da je u Beogradu u 4.078 zgrada ugrađeno 7.500 drvenih ormara, za čiju je zamenu potrebno odvojiti oko 670.000 dinara, što je obaveza skupštine stanara. U nekim zgradama drvene kutije se nalaze na svakom spratu, pa njih ima više nego građevina. Prilikom obilaska terena, ekipe ovog preduzeća nailaze na sve i svašta. Drveni ormari najčešće nisu valjano uglavljeni u zidove, satovi vise, elektroinstalacije su mahom ogoljene.

– Zbog ovakvih stvari sve više šaljemo ponude skupštinama stanara stambenih objekata da zamene dotrajale instalacije, jer upravo one mogu da budu kobne i dovedu do požara. Ruku na srce, mnogi sugrađani pozivaju nadležne tek kada dođe do najgoreg, a da pri tom nisu ni svesni da su zgrade u kojima žive potencijalno ugrožene – ističe Ristić.

"Gradsko stambeno" ima potpisan ugovor o održavanju sa skupštinama stanara gotovo 14.000 zgrada u deset beogradskih opština.