Upravni odbori prekršteni u nadzorne

Da li će članstvo u upravljačkim telima velikih srpskih preduzeća i dalje biti unosno? Drugim rečima, da li će i novi zakon o privrednim društvima, koji stupa na snagu 1. februara, i dalje „članovima” omogućavati velike apanaže?

Sva je prilika da hoće. Samo što naknade više neće sledovati za članstvo u upravnom, koji odlazi u istoriju, već u nadzornom odboru, koji preuzima funkcije oba dosadašnja upravljačka tela. Ovo nadzorno telo radiće isti posao. Praktično, imaće istu funkciju – da nadzire rad direktora.

– Kod nas ima 2.000 otvorenih akcionarskih društava čiji će nadzorni odbori imati po nekoliko članova sa strane, van firme, što znači da će 4.000 do 6.000 takvih lica biti na platnom spisku tih preduzeća – kaže jedan od sagovornika „Politike”.

Upravni odbori odavno su u javnosti postali sinonim za dobro plaćen posao na kome se, po pravilu, malo ili ništa ne radi. Isključiva ulaznica za ta mesta bila je partijska pripadnost. Prema jednom istraživanju „Politike” od pre pola godine, država godišnje za oko pet hiljada članova upravnih odbora 713 javnih preduzeća izdvaja više od tri milijarde dinara.

Posle afere „Krišto”, 2008. godine, u kojoj je otkriveno da su direktor JP Aerodrom „Beograd” Bojan Krišto (član G 17 plus) i njegovi saradnici sami sebi podelili milionske bonuse i to, kako su tvrdili, na osnovu ugovora koji su potpisali s predsednikom upravnog odbora Miodragom Tirkajlom, koji je takođe bio član G 17 plus, vlada je ograničila mesečna primanja članova upravnih odbora na jednu prosečnu platu u Republici Srbiji.

U vreme donošenja zakona prošle godine stručnjaci za ovu oblast isticali su da je njegov cilj veća odgovornost rukovodilaca, posebno onih u kolektivnim telima. Čitanjem zakona, međutim, takav zaključak ne sledi.

U jednom beogradskom akcionarskom društvu rukovodioci i članovi sadašnjeg Upravnog odgovora navukli su popriličan zort, jer im je jedan konsultant, koga su angažovali da preduzeće transformiše po novim propisima, rekao da će ubuduće članovi Nadzornog odbora odgovarati za svoje odluke i ličnom imovinom. Ovi „strašljivci” mogu da budu mirni, jer ni posle obimne pretrage teksta propisa – takva odredba nije pronađena.

Kako zakon, uostalom, traži da rukovodioci postupaju?

„Direktori i članovi Nadzornog odbora dužni su da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, s pažnjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva. Pod pažnjom dobrog privrednika podrazumeva se stepen pažnje s kojom bi postupalo razumno pažljivo lice koje bi posedovalo znanje, veštine i iskustvo, koje bi se osnovano moglo očekivati za obavljanje te dužnosti u društvu. Ako lice poseduje određena specifična znanja, veštine ili iskustvo, prilikom ocene stepena pažnje uzeće se u obzir i ta znanja, veštine i iskustvo” – navodi se u članu 63 Zakona o privrednim društvima.

Ništa neobično i novo. Vrata Nadzornog odbora i dalje će, dakle, biti širom otvorena za političare, članove partija, umetnike, zaslužne građane, rečju one koje država, kao vlasnik preduzeća, postavi za člana Nadzornog odbora. Drugim rečima, od najavljene departizacije javnih preduzeća teško da će išta biti.

I kao šlag na torti, novi zakon propisuje da je minimum osnovnog kapitala za društvo s ograničenom odgovornošću 100 dinara, umesto dosadašnjih 500 evra, dok je minimalni osnovni kapital za akcionarska društva tri miliona dinara. Iako je obrazloženo da je cilj smanjenja osnovnog kapitala to da se preduzeća što jednostavnije i s manje troška osnuju, mnogi podozrevaju da će zbog toga ubuduće biti više „tašna-mašna” preduzeća.

Stručnjaci kažu da u odnosu na ranije važeći zakon, novi ne donosi velike promene, već su detaljnije i s mnogo većom jezičkom preciznošću obrađeni instituti oko kojih je postojao spor u pravnoj praksi.

Najveća novina ovog zakona je, kažu, omogućavanje izbora sistema upravljanja privrednim društvima između dva modela – jednodomnog i dvodomnog.

Jednodomno upravljanje podrazumeva da društvo, pored skupštine, ima još samo jedan organ upravljanja, jednog ili više direktora i nema nadzorniodbor. U dvodomnom sistemu, osim skupštine postoji jedan ili više direktora i nadzorni odbor. Direktori mogu biti izvršni, lica zaposlena u društvu, i neizvršni,koji nadziru rad izvršnih direktora, a ta lica nisu zaposlena u društvu. Javna akcionarska društva moraju imati veći broj neizvršnih direktora od izvršnih, pri čemu bar jedan od neizvršnih mora biti nezavisan direktor. To znači da ne sme imati status povezanog lica s drugim direktorima i moraju postojati najmanje tri izvršna direktora koji čine izvršni odbor.

U jednodomnom sistemu upravljanja, direktore bira skupština društva, a u dvodomnom nadzorni odbor. Takođe, nadzorni odbor bira skupština društva.

-------------------------------------------------------------------------------

Danima bez odgovora

U osvit stupanja na snagu novog zakona o privrednim društvima „Politika” je od „pisaca” zakona tražila odgovor na samo jedno, osnovno pitanje – šta je suštinska promena u odnosu na ranija rešenja, pogotovo u delu koje se tiče prestanka postojanja Upravnih odbora i nadležnosti novog Nadzornog odbora. Iz radne grupe za izradu zakona odgovor na pitanje „Politike” nije stigao ni posle nedelju dana. Odgovor na isto pitanje nismo dobili ni od resornog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Sve po sistemu, mi smo naš deo posla završili, a vi lupajte glavu kako znate i umete.