Ples po žrtvama holokausta

Berlin, Beč – Minulog petka širom sveta je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. U skladu sa proklamacijom UN, taj dan sećanja – u Nemačkoj je to dan sećanja na sve žrtve nacionalsocijalizma – obeležava se od 1996. godine, svakog 27. januara, na dan kada su sovjetske trupe pre 67 godina oslobodile koncentracioni logor Aušvic.

Najviše komemorativnih okupljanja zabeleženo je u Nemačkoj, s obzirom na to da je taj dan sećanja proglašen na inicijativu njene vlade, a da ima status komemorativnog (neradnog) dana. U Berlinu, na vanrednom zasedanju Bundestaga, u prisustvu predsednika Kristijana Vulfa i kancelarke Angele Merkel, održana je centralna komemoracija. Govor je održao doajen književnih kritičara Nemačke Marsel Rajh-Ranicki, koji je preživeo Varšavski geto.

U Britaniji je kenterberijski biskup Rouan Vilijams pozvao vernike da hrabro stanu u odbranu prava svojih suseda i stranaca, izveštava Tanjug, pozivajući se na dnevnik „Gardijan“. Poslanici Hrvatskog sabora su minutom ćutanja odali počast žrtvama holokausta, a u Italiji je predsednik Đorđo Napolitano poručio Italijanima da strogo vode računa „da ne dođe do poricanja holokausta i do novog talasa antisemitizma“.

***

Opravdanost upozorenja italijanskog predsednika dokumentovano je ponovnim širenjem antisemitizma u Evropi. U analizama javnog mnjenja u Nemačkoj je ustanovljeno da svaki peti državljanin te zemlje razvija sklonost prema antisemitizmu.

Rajh-Ranicki naglasio je u Bundestagu da „latentna naklonost“ petine Nemaca prema antisemitizmu predstavlja manji problem od činjenice da stasaju nove generacije koje nisu u dovoljnoj meri obaveštene o strahotama koje je nacističko ludilo povuklo za sobom.

Najnovija empirijska studija ukazuje da svaki peti Nemac mlađi od trideset godina ne zna za pojam Aušvic, čak trećina nije bila kadra da odgovori na pitanje u kojoj se zemlji Aušvic nalazi. Reč je o generacijama mladih ljudi, školovanih posle ujedinjenja dve Nemačke...

Analitičari su povodom Dana sećanja na žrtve holokausta ukazali na činjenicu da Nemci danas dvotrećinski (65 odsto ispitanika) odbijaju da prihvate bilo kakvu moralnu odgovornost za zločine Trećeg rajha nad Jevrejima i nad pripadnicima takozvane „niže rase“. Istovremeno su podsetili da ideje ekstremne desnice „padaju na plodno tle“ širom Evrope, prevashodno u EU.

Ukazano je na izborne uspehe ultradesnih parlamentarnih stranaka u Danskoj, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Mađarskoj i u Austriji.

U Beču, ekstremna desnica takozvanih naslednika Jerga Hajdera, stranka austrijskih slobodara (FPO) već godinama vraća točak istorije unazad.

Provokacija bez presedana jeste priređivanje Bala ekstremne desnice – na dan sećanja na žrtve holokausta. Minulog petka, samo nekoliko sati posle održavanja centralne austrijske komemoracije žrtvama holokausta pred spomenikom palom vojniku, stotinak metara dalje, u svečanim salama Bečkog dvorca Hofburg održan je Bal ultradesno orijentisanih studentskih korporacija.

Među tri hiljade učesnika obreo se „krem“ evropskih ultradesničara – od šefa austrijskih slobodara Hajnca Kristijana Štrahea, preko Marine Le Pen, vođe francuskog Nacionalnog fronta, Kenta Ekerota, lidera švedskih demokrata, do Filipa Klejia, predstavnika belgijskog Flams belanga.

Svi su nazdravili nekoj novoj Evropi i na komandu zaplesali – valcer udesno. Komentar preživelog logoraša Rudolfa Gelbarta: „Podsećam sve vas koji ćete danas plesati da je sa ovih prostora potekla inicijativa za ubistvo dve trećine evropskih Jevreja!“ Predsednik Jevrejske kulturne zajednice u Beču Arijel Muzikant je dodao: „Plešući valcer gaze po sećanju na šest miliona jevrejskih žrtava holokausta.“