Danci se slažu – beogradsko zlato ima poseban sjaj

Specijalno za Politiku

Rukomet je stigao u Dansku pedesetih godina prošlog veka. Danas je registrovano oko 900 klubova sa oko 100.000 rukometaša svih kategorija, što donosi ovom sportu treće mesto po masovnosti, iza fudbala i gimnastike. Rukometna tradicija je velika pa su takva i očekivanja kada se reprezentacija pošalje na internacionalnu scenu.

Nedeljama, pre početka Evropskog prvenstva u Beogradu, pričalo se o tome da Vilbekov tim ima dobru šansu da se drugi put domogne evropskog zlata (prvi put u Norveškoj, 2008), mada su svi strepili od stranog terena, u Beogradu. „Bar da je negde u Češkoj, ili bar Mađarskoj, sve bi bilo lakše”, pričalo na sve strane. Onda se Vilbek setio da galama sa tribina „Pionira” i „Arene” mogu da se iskoriste i u sopstvenu svrhu jer „ionako ne znamo šta viču, pa onda možemo da se zanosimo da podržavaju nas”, izjavio je pred prvi susret sa Srbijom.

Bila je Danska na kolenima u zadnjem minutu meča sa Makedonijom kada je Lazarov promašio. Onda je Hans Lindberg istrčao kontru karijere po desnom krilu, i pogodio par sekundi pre kraja. Malo ko je u finišu te utakmice verovao da čudo može da se desi i da će Danci da ponove uspeh iz Norveške.

Slavlje Danaca u beogradskoj Areni (foto Rojters)

Međutim, čudo se desilo, i od te fantastične kontre pa sve do poslednjeg zvižduka norveških sudija u Areni prošle nedelje, za Dance je Beograd postao centar sveta. Svaku novu utakmicu je pratilo više TV gledalaca, novine su se punile intervjuima, i svi su se prosto utrkivali u tome ko će bolje da bodri vikinge. Kada su Norvežani, Šveđani i Islanđani ispali, onda je danska euforija prerasla u nordijski pokret. Momci su dobili krila i od nula bodova posle prve runde su došli do zlata pobedivši sve preostale utakmice.

Polufinale između Srbije i Hrvatske je praćeno sa velikim interesovanjem. Očekivala se velika rukometna borba a slutilo neko zlo na terenu i oko njega. Povreda Žarka Šešuma je praćena sa velikim žaljenjem jer je „vandalizam pobedio viteštvo tog petka”, kako se to ovde pisalo. Nagađalo se svašta, od oblika predmeta koji je pogodio Šešuma, pa do toga šta čeka Dance pred finale i u njemu. Mediji su preterivali sa kojekakvim mračnim predviđanjima mada su svi igrači i treneri pričali kako se osećaju dobro i sigurno u Beogradu i da se svim srcem raduju spektaklu u Areni pred 20.000 gledalaca.

Utakmica je prošla sa ishodom koji svi znamo a ovdašnja štampa je jedinstvena u stavu da je Danska trenutno ipak najbolja rukometna selekcija na Starom kontinentu. Hvaljeni su i srpski rukometaši, golman Stanić, kapiten Ilić, i to s pravom. Zatajili su bili danski TV komentatori pri rezultatu 19:17 i napadu Srbije, kada je i „Arena” zakuvala. Na ovdašnju sreću je golman Landin imao jedan od svojih boljih dana i otklonio neizvesnost vrsnim odbranama u finišu meča.

Lovci F-16 u počasnoj pratnji aviona sa danskom reprezentacijom (foto privatni snimak golmana reprezentacije Danske, Niklasa Landina)

Reprezentacija je stigla u Kopenhagen prekjuče praćena lovcima F-16 pri sletanju na aerodromu „Kastrup”. Onda su dočekani u skupštini grada od, pored ostalih, prestolonaslednika princa Frederika. Slavilo se i sa balkona skupštine gde su igrači otpozdravili oko 15.000 prisutnih građana.

Na pitanje „da li je draža ova zlatna medalja od one prve”, svi igrači su saglasni u tome da zlato iz Beograda sija sjajnije.

Šta će istorija zapamtiti od svega ovoga teško je reći. Jedno je sigurno: svih pet miliona Danaca sada zna za Beograd i Srbiju po nečem lepom, a to nije malo na ovim severnim prostorima. Danska je organizator narednog Evropskog prvenstva 2014. Atmosfera u finalnoj utakmici u Beogradu će verovatno uticati na to da Kopenhagen konačno dobije svoju Arenu.

Lepo je biti zaljubljenik u rukomet u Danskoj ovih dana, ali je možda još lepše biti Beograđanin u Kopenhagenu. Hvala Beogradu i Srbiji zbog toga, u svoje ime i u ime svih Danaca.

(Autor je inžinjer pri Ministarstvu saobraćaja Danske, živi u Kopenhagenu od 1991, u mladosti je igrao rukomet u Crvenoj zvezdi, a danas je rukometni trener u slobodno vreme. Redovni je saradnik naše rubrike "Moj život u inostranstvu")