Obračun sa kulturom

Niz naizgled nepovezanih događaja dobija svoje puno značenje tek kada se ti događaji posmatraju u dužem vremenskom periodu. Srpska „nacional-patriotska” politička opcija privodi kraju svoju strpljivu i doslednu borbu za opstanak na vlasti.

Otvoreno je krenula u finalni obračun sa svojim glavnim neprijateljem – kulturom. Žestoka i efikasna „antiteroristička” akcija ministra policije Dačića i vladajuće koalicije protiv Sretena Ugričića, direktora biblioteke (!), imala je za cilj predizborno zastrašivanje mislećeg dela biračkog tela.

Taj obračun sa kulturom traje više godina. Podsetiću samo na jedan manji broj događaja koji to potvrđuje.

Pre mnogo godina zatvoren je Narodni muzej. Generacije mladih o umetničkim vrednostima, koje verovatno propadaju u njegovim depoima, mogu samo da slušaju od svojih roditelja koji pamte redove građana i građanki željnih da posete neku od velikih izložbi u muzeju.

Zatvoren je i Muzej savremene umetnosti i na njegovoj „popravci” ne radi se apsolutno ništa. Ta „savremena, moderna umetnost” je svoje, po neslobodu razorno dejstvo, dokazala nagrizajući i tako urušavajući takozvani komunistički sistem. Zato meni danas već oronula zgrada Muzeja na ušću liči na crkve u Rusiji koje su boljševici zatvarali i u njih useljavali ustanove svoje propagandne mašinerije.

Sa još uvek otvorenog muzeja Grada Beograda pre neki dan je palo nekoliko tona fasade. Srećom, ova „kulturno-teroristička akcija” nije imala ljudskih žrtava ali ne sumnjam da će biti iskorišćena kao izgovor da se i ovaj muzej zatvori da bi se i on popravio.

Sreten Ugričić je opasan ne zbog potpisa na „tamo neku peticiju tamo nekog foruma pisaca koji podržava tamo nekog Nikolaidisa” već zbog činjenice da je obnovu biblioteke uspešno priveo kraju i publici širom otvorio vrata ove važne kulturne – dakle terorističke institucije. A istorija Narodne biblioteke jasan je dokaz koliko je ona opasna po svaki totalitarni, nedemokratski politički sistem. Nije slučajno Adolf, Nemac, bombardujući Beograd 6. aprila 1941. do temelja srušio i spalio upravo Narodnu biblioteku. Nije slučajno NATO 1999 bombardujući Beograd preskočio Narodnu biblioteku. Ostavio je kao tempiranu bombu da dugoročno nastavi svoju obrazovnu, znači antisrpsku, terorističku delatnost. Nije slučajno da je Radovan Treći ponosni nosilac crvene članske karte „Član biblioteke”, dakle opasan po okolinu.

I mogao bi čovek tako da se bez kraja sprda sa strahom od kulture da politika koja taj strah generiše i širi ne ostavlja trajne posledice po budućnost srpskog društva. Negujući biračko telo kojim će lako manipulisati ova politika na početku 21. veka, usred Evrope, upravlja državom u kojoj je blizu milion građana i građanki funkcionalno nepismeno. Da li su borba protiv nepismenosti i reforma obrazovanja nacionalni interes Srbije za koji će se neka od partija učesnici na sledećim izborima boriti? Nisam čuo. Samo čujem da se istražuje koliki procenat mladih, obrazovanih ljudi želi da napusti Srbiju i o tome se javnost redovno obaveštava. Poruka „Idi iz Srbije ako si obrazovan” više mi liči na preporuku nego na žal za odlivom znanja. Jer obrazovani građani i građanke postaju aktivni građani i građanke, a samim tim velika smetnja onima koji žele nedemokratsku, polupismenu Srbiju. Ti aktivni su skloni da slobodno, kritički misle i da svoje misli glasno izgovaraju, a to će, prema najavama ministra policije, moći da čine „iz zatvora”!!!

Članice vladajuće koalicije nemo su prešle preko ove zastrašujuće pretnje ali su se udruženo svim raspoloživim sredstvima obrušili na okupljanje oko potrebe temeljnog preokreta u srpskoj politici kao preduslova preokreta u srpskom društvu. Treba zastrašivanjem ugušiti svaki pokušaj da drugačije, moderno mišljenje izađe iz okvira komotnih, salonskih, samodovoljnih kritika.

Očigledno je već predizborno zagrevanje razorno po slobodu misli i govora i po prostor kulture u kome se ta sloboda upoznaje, uči i iskazuje.

Šta nam tek sleduje kada kampanje uhvate pun zamah!?!