Kasni rekonstrukcija kliničkih centara

Državna revizorska institucija utvrdila je postojanje nepravilnosti prilikom zapošljavanja ljudi u Jedinici za upravljanje projektima „Rekonstrukcija četiri klinička centra u Srbiji”, saznaje „Politika”.

Ova vest nam je potvrđena i u Ministarstvu zdravlja, gde su objasnili da su im revizori ukazali na postojanje nepravilnosti u proceduri u vezi sa izborom kadrova, kao i da im je naloženo da se to mora sprovesti u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Prof. dr Zoran Stanković, ministar zdravlja, kaže za „Politiku” da je potpisano rešenje o nastavku rada pomenute jedinice i da će oni postupiti u skladu sa dobijenim instrukcijama.

– Sistematizacija u Jedinici za upravljanje projektima biće napravljena u narednom periodu, u skladu sa zadacima projektne jedinice koji proističu iz finansijskog ugovora između Srbije i Evropske investicione banke. Struktura zaposlenih biće u skladu sa tehničkim zahtevima naredne faze  projekta, koji se odnose na projektovanje, proceduru nabavke i izvođenje radova. U vezi sa svim izmenama saglasni su kako IO projekta, tako i zajmodavac, Evropska investiciona banka – kaže Stanković.

Ovo nije jedini problem koji prati rekonstrukciju kliničkih centara u Srbiji, jer je prema pravovremenim planovima trebalo da bude završena ove godine, a činjenica je da radovi – još nisu ni počeli.

– Ukoliko se ispune svi uslovi, uz puno angažovanje svih učesnika na projektu i odgovorno ponašanje, očekujemo da ćemo 2015. godine promovisati novoizgrađene kliničke centre – kaže ministar zdravlja.

Kao jedan od problema koji je pratio izgradnju medicinskog „Skadra na Bojani”, kako lekari nazivaju ovaj projekat, naš sagovornik ističe da treba imati u vidu promenu Zakona o planiranju i izgradnji koja je uvela obaveznu saglasnost Revizione komisije na idejni projekat, što se, prema njihovom mišljenju, u slučaju Kliničkog centra Srbije pokazalo kao dobro, jer je sprečena izgradnja objekta po projektu koji bi mogao da dovede do rušenja!

– Poznato je javnosti da postoji problem sa postojećom zgradom KCS-a. Projektanti su uradili idejni projekat kako bi se uklonile postojeće slabosti i da se postojeća konstrukcija ojača. Reviziona komisija dala je saglasnost na predlog projekta konstrukcije, a projektanti će uraditi rešenje preseljenja, tako da se postojeći rad Poliklinike najmanje poremeti i da preseljenje što kraće traje – istakao je Stanković.

Budući da je u javnosti smominjano da postoje problemi sa projektima za sva četiri klinička centra u Srbiji (Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu) i da neko treba da plati odštetu za to, ministar Stanković ističe da je, prema potpisanom ugovoru sa konzorcijumima za projektovanje i nadzor, predviđeno da je moguće naplatiti svaki dan zakašnjenja u isporuci projektne dokumentacije u skladu sa potpisanim ugovorom do maksimalnog iznosa od 15 odsto od ugovorene sume, kao i da se ova ugovorena kazna može naplatiti u bilo koje vreme trajanja projekta, i to odbitkom od dela novca koji treba da im se isplati za izvršenje obaveza.

– Postupak se pokreće zvaničnim upozorenjem da se kasni, i to je urađeno u decembru 2010. godine i januaru 2011. godine. Sledeći korak je zvanično pismo u kome se kaže da se želi naplatiti određeni iznos, i tada se ulazi u pravni postupak, kojim i konzorcijumi mogu da iznesu da su kasnili ne svojom krivicom, da traže naknadu za neki deo koji su bili primorani da urade... Pokretanjem ovog postupka može doći do prekida daljeg rada na projektovanju. Ukoliko se prekine ugovor za projektovanje sa ovim konzorcijumima, potrebno je sprovesti postupak izbora novih projektanata, koji bi trajao narednih šest meseci, i novoizabrani bi trebalo da nastave da rade od faze do koje su prethodni došli. Ovo može da produži izvršenje projekta, a takođe da poveća troškove. Ukoliko bismo odustali od postojećeg, projektovanje bismo prolongirali za jedan duži period, a pitanje je da li nam je to u interesu – naglasio je on.

Na naše pitanje, da li je bio nezadovoljni radom projektanata i kvalitetom projekata, Stanković kaže da je nezadovoljstvo iskazano u više navrata, kako brzinom izvršenja ugovorenih obaveza tako i kvalitetom isporučene dokumentacije. Problem je bio, dodaje on, što su se italijanske firme koje su projektovale kliničke centre ponašale vrlo neodgovorno i probile sve rokove.

– Na sastanku sam im rekao da poštujem italijanski šarm, ali i da mi plaćamo istim novcem kao i svi drugi i da nemamo nikakve popuste u građevinskim radovima, te da tražim od njih da nas poštuju kao sve ostale. Biće omogućeno da kvalitet isporučenih projekata bude u skladu sa zakonima Srbije i da se dobiju projekti koji su u skladu sa potrebama zdravstva Srbije. Posledica jeste probijanje rokova i duži rad na projektovanju nego što je bilo predviđeno, ali će krajnji rezultat biti dobri projekti – naglasio je Stanković.

----------------------------------------------

U Luksemburgu čeka 145 miliona evra odobrenog kredita

Evropska investiciona banka (EIB) za rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji odobrila je dva kredita od 150 miliona evra, sa otvorenom mogućnošću da se naknadno podnese zahtev za dodatnih 50 miliona evra. Od 1. januara 2008. do 30. juna 2011. godine iz odobrenih kredita povučena je prva tranša od pet miliona evra, a ostalih 145 miliona evra nalazi se u EIB u Luksemburgu i biće, kaže ministar zdravlja, dostupni kada se usvoje glavni projekti i počne izgradnja. Od povučenih pet miliona evra ostalo je 933.443 evra, koji se nalaze na namenskom deviznom računu u Narodnoj banci Srbije. Oročavanje se obavlja, tvrdi on, u skladu sa propisima, a Ministarstvo finansija – Uprava za trezor u ime Srbije obavlja oročavanje slobodnih sredstava odobrenih kredita.

Svi do sada napravljeni troškovi realizovani su na osnovu javnih nabavki koje su sprovedene po zakonskoj proceduri, tako da su isplaćeni iznosi tačno u vrednostima ugovorenim javnim nabavkama. – U Srbiji postoji posebna tehnička pomoć koju finansira EIB, a koja je nadležna za kontrolu trošenja novca i sprovođenja svih projektnih aktivnosti. Do 30. juna 2011. godine potrošena su sredstva od 4.066.556 evra, i to za troškove projektovanja četiri klinička centra (2.734.168 evra), za pripremu gradilišta (demontaža, rušenje i priprema gradilišta za KCS u Beogradu i KC Niš od 1.165.723 evra), i za ispitivanje konstrukcije (KCS, KC Niš i KC Kragujevac od 166.664 evra – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.

Na naše pitanje, da li Srbija plaća odštetu zato što još nije preuzela sav novac koji je odobren, ministar Stanković kaže da prema potpisanom finansijskom ugovoru Srbija plaća kamatu samo za pet miliona evra sredstava koje je do sada povukla.