Terorizam nije promenio Norvešku

Neki će reći da je Norvežanima lako kad imaju gas i naftu. Ali ambasador Norveške u Beogradu Nils Ragnar Kamsvog kaže da su za dobra vremena potrebna jača pleća nego za krizna.

„U najvećem broju zemalja koje obiluju nalazištima nafte, bogatstvo nije doprinelo boljem i skladnijem društvu. Obično bi se pare od prodaje brzo proćerdale, a to je izazivalo inflaciju i nemire. Mi, uz saglasnost svih norveških stranaka i podršku civilnog društva, od dela profita dobijenog eksploatacijom energenata, gradimo fond koji pripada svim građanima Norveške. Pravila o tome kako da se on uvećava i šta će se sa njim raditi vrlo su strogo definisana.”

Vi ćete možda biti jedina zemlja u Evropi čiji će građani kad ostare imati sigurnu penziju?

Nadam se da nećemo dozvoliti da dođemo u situaciju da ne možemo da isplatimo naše penzionere. Ovaj fond nam omogućava da lakše prebrodimo krizu, kakva je na primer bila 2008. Imamo sreću, u Norveškoj je stopa nezaposlenosti tri odsto, među najnižim u svetu.

Vrlo ste darežljivi u pomoći drugima, iako kod kuće vodite računa da ne preterujete u troškovima. Samo za Srbiju ste izdvojili u poslednjoj deceniji 230 miliona evra pomoći?

Pa imamo jaku ekonomiju i u stanju smo da budemo solidarni. Bio sam vrlo dirnut solidarnom reakcijom vaše zemlje posle zemljotresa u Japanu. Ljudi u Srbiji, koji oskudevaju u životnim potrebama, izrazili su spremnost da pomognu Japanu u nevolji.

U Srbiji se posebno cene norveške i japanske donacije. Vlada mišljenje da one nisu politički obojene i da donacije ne usmeravate samo na projekte koji su, po vašim standardima, politički korektni?

To je možda zato što smo mala zemlja. Mi ne želimo da namećemo naš način. Ako hoćemo da pomognemo, moramo da pustimo da Srbi odluče kako će da grade svoju demokratiju. Zato smo i ovoga puta, dodelivši sredstva za realizaciju 15 različitih projekata za jačanje građanskog društva, prethodno imali javni konkurs. Grupa domaćih eksperata ispitivala je vrednost predloženih projekata. I tako smo napravili selekciju.

Zašto Norvežani ne žele da uđu u EU?

Pa mislim da je to možda čudna mešavina kompleksa superiornosti i inferiornosti. Mi smo mali, ovoga meseca bismo možda mogli da dostignemo broj od pet miliona Norvežana, pa se bojimo da nećemo imati dovoljno uticaja u EU. Sa druge strane, mnoge naše institucije funkcionišu bolje nego u većini zemalja Evrope, pa se plašimo da bi naš ulazak u EU poremetio njihov rad. Na primer, mi želimo da očuvamo naš vrlo jak zdravstveni sistem, a mnogi se plaše da bi on bio oslabljen ako bismo se i zvanično uključili u EU.

Da li se Norveška promenila otkad je letos doživela tragediju zbog terorističkog napada. Čak i u tim jako teškim danima, političari na vlasti izbegavali su teške reči?

Brejvikov cilj je bio da promeni norveško društvo, a mi smo se složili da to ne smemo da mu dopustimo. Teroristi ne mogu da upravljaju našim načinom organizacije društva. To mu nećemo dopustiti. Zato smo odgovorili Andersu Brejviku zahtevom za još otvorenije društvo.

Niste hteli da upadnete u zamku u koju su upale SAD i mnoge druge države posle 11. septembra, kada su mnoge privatne slobode preko noći ukinute, uz objašnjenje da to zahtevaju uslovi rata protiv terorizma?

Norveška se donekle promenila od tog trenutka. Pre Brejvika, samo nekoliko političara imalo je obezbeđenje. Sada mnogo više funkcionera prate telohranitelji. Ali smo kao društvo potpuno saglasni sa vladom da ovaj događaj ne sme da zatvori i zaustavi debatu između neistomišljenika. Jer upravo je Brejvik želeo da zatvori naše društvo, da ga promeni u pravcu koji nama ne odgovara.

Vaš ministar spoljnih poslova rekao je nedavno da je Zapad, jednu deceniju posle 11. septembra, izašao slabiji nego što je bio pre ovog terorističkog napada?

To je jedna dilema koja se postavlja u demokratiji. Naravno, razlika postoji. Jer 11. septembra teroristi su u SAD sleteli sa strane. Onog trenutka kad uvedete drakonske mere restrikcije, vi menjate i sam koncept otvorenog društva. Naš način je da otvorimo prostor za svačije mišljenje, da od toga ne odustanemo ni u najtežim okolnostima.