Moskva danas protestuje

Ruska prestonica biće danas, na mesec dana pred predsedničke izbore (4. marta), poprište dva velika skupa – opozicionog „Za slobodne izbore”, na Trgu Balotnaja, i skupa podrške aktuelnom premijeru i predsedničkom kandidatu Vladimiru Putinu, na Poklonoj gori. U punu pripravnost stavljene su sve gradske službe – od policije i vatrogasaca, do medicinara.

Uoči mitinga ruskim medijima kolaju najrazličitije, uglavnom neproverene, informacije, od toga da će onima koji budu prisustvovali jednom ili drugom skupu „deranžiranje” biti plaćeno po 1.000 rubalja, da će ih taksisti voziti besplatno na mesto događaja. Sa druge strane, ukoliko se ne odazovu naređenju pretpostavljenih da „iskažu političku svest”, dospeće na liste za otkaz i slično...

Prema istim „informacijama”, građani naklonjeni aktuelnoj vlasti pozvani su da dođu na mitinge opozicije kako bi tamo unosili zabunu i svojim parolama ometali tok događaja. Navodi se i da je policajcima već izdat nalog da idu na opozicioni skup, naravno u civilu, da kontrolišu šta ko i kako radi, i da reaguju u skladu sa unapred dobijenim naređenjima.

Ima i poziva na oprez, pre svega od strane lekara koji, zbog izuzetne hladnoće, ne preporučuju duži ostanak van kuća.

Posle privremenog „davanja šanse” opoziciji, pre nekoliko dana, programi federalnih televizija ponovo su okrenuti promociji aktuelne vlasti. U punom pogonu su i agencije za merenje rejtinga pojedinih političara. Prema najnovijim rezultatima Sveruskog centra (VCIOM), Putin ima podršku 52 odsto glasača, dovoljnu u ovom trenutku za pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora. Daleko iza njega su komunista Genadij Zjuganov i liberalni demokrata Vladimir Žirinovski sa po osam procenata, dok Sergeja Mironova, kandidata Pravedne Rusije, i Mihaila Prohorova, nezavisnog kandidata, podržava po četiri odsto ispitanih.

Da se oko ruskih predsedničkih izbora „mnogo šta kuva” pokazala je i izjava visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton, koja je u četvrtak insistirala da ruska Centralna izborna komisija među predsedničke kandidate uvrsti i Grigorija Javlinskog, lidera liberalne partije Jabloko, iako je među glasovima koji su prikupljeni za njegovu kandidaturu, praktično, četvrtina bila falsifikovana. Na to je oštro reagovalo rusko ministarstvo inostranih poslova.

„Eštonova je prešla granicu dozvoljenog i dala sebi za pravo da se meša u unutrašnja pitanja suverene države, upućujući ruske vlasti kako da izgrade dnevni red promena”, rekao je juče portparol ministarstva Aleksandar Lukaševič, dodavši da je „izjava Eštonove izvan okvira političke korektnosti”. Istovremeno, on je poručio da „čelnici EU treba da rešavaju probleme u svojoj kući umesto što pokušavaju da druge uče demokratiji”.

Svoj „doprinos opozicionim aktivnostima” dao je i čuveni terorista Doku Umarov. On je putem video-linka poručio ruskim građanima da obustavlja svoje ubilačke napade protiv civila koji su „učešćem u protestima pokazali da nisu spremni da podrže politiku premijera Putina”. Koliko ova „podrška” ide u prilog opoziciji nije teško zaključiti. Pogotovo što Umarov nije precizirao da li će jednako „milostiv” biti i prema onima koji podržavaju premijera.

Kako god bilo, dva današnja moskovska mitinga biće pokazatelj kako ko, u ovom trenutku, stoji na ruskoj političkoj sceni. Pokazaće i da li mesec dana pred izbore ostavljaju predsedničkim kandidatima mogućnost za dodatno podešavanje programa i obećanja sa kojima istupaju pred birače.

Jedino u šta ne sumnjaju ni u Rusiji ni van nje jeste to da su šanse Putina na konačnu pobedu i ponovan ulazak u Kremlj sasvim izgledne. Makar i u drugom krugu.

Slobodan Samardžija