Karijera bez skandala

Grupa "Legende" postoji od 1988. godine, kada je izašla njihova prva ploča. Kako sami priznaju, bilo je teško uspeti, ali ističu da su poslednjih 13 godina u vrhu. U dosadašnjoj karijeri održali su više od hiljadu koncerata. Publika je već navikla da jednom godišnje grupa "Legende" nastupa u Beogradu. Ovoga puta, održaće dva koncerta u "Sava centru" – 3. i 10. februara. O tome šta publika može da očekuje od njihovih nastupa, Zoran Dašić, gitarista i autor svih numera ovog beogradskog sastava, za "Politiku" priča:
– Ovo je 13. godina zaredom kako sviramo u Beogradu i polako se približavamo 40. koncertu u "Sava centru", što je zaista dobro. Međutim, tome se pridaje malo važnosti. Favorizuju se neke stvari koje su manje značajne, a nešto što bi trebalo da se podrži zanemaruje se. Mi smo sa tim tradicionalnim koncertima prvi počeli, a to sad svi rade. Muzika koju mi sviramo nije nikad bila previše zastupljena u medijima, jer se forsiraju narodnjaci ili rokenrol. Mi imamo specifičan zvuk i čini mi se da smo tokom godina postali brend.

Do kraja januara u prodavnicama bi trebalo da se pojavi kompilacija najvećih hitova "Antologija 2", na kojoj će se naći i pet novih pesama. Prva kompilacija "Antologija 1" je, prema rečima Dašića, naišla na odličan prijem kod publike i prodata je u tiražu od 100.000 primeraka, što je, kako kaže, fenomenalna cifra za naše tržište. Grupa posle koncerata u "Sava centru" kreće na turneju koja će, pored Srbije, obuhvatiti i sve republike bivše Jugoslavije:

– Kako prolazi vreme sve smo bolje prihvaćeni tamo. Za Srpsku novu godinu svirali smo na trgu u Podgorici i došlo je najviše ljudi od kada se organizuju proslave, a bili smo samo mi i trubači. U Bosni, Makedoniji i Sloveniji publika zna naše pesme napamet. Sviraćemo i po Srbiji i to u nekih tridesetak gradova. Nas zovu iz cele Srbije i svuda gde sviramo pune su dvorane. Paradoks je da na našoj sceni postoje jedni koji samo pričaju, slikaju se i ne rade ništa, i oni drugi koji ćute i rade, kao što smo mi. Mi smo 2005. godine imali 93 koncerta, što znači da smo skoro svaki treći dan svirali.

Često ističu da nisu miljenici medija, iako imaju vernu publiku. Dašić to objašnjava ovako:

– Danas su neke druge stvari interesantne i aktuelne. Ljudi više vole da zavire u privatnost, a ono što radiš, nažalost, nije toliko bitno. Favorizuju se prosečnost i sumnjive vrednosti, a mi smo oduvek išli na kvalitet. Nisu nas zanimali skandali, nismo pravili ekscese i verovatno zato nismo interesantni medijima. Svi ti koji se povlače po novinama nemaju nikakav uspeh, dok Balaševića nema nigde u medijima, a koncerti su mu puni.

Muziku "Legendi" Dašić ne želi da definiše. Kao autor svih pesama, on kaže da pravi muziku koja je "između" i ima obeležje ovih prostora.

– To je mešavina raznih muzičkih pravaca. Mi možemo da sviramo sve. Obično se kaže da je najteže napraviti neki svoj izraz u muzici, a mi smo u tome uspeli i to ne treba menjati. Ne želimo da se utapamo u more istih, da budemo klonovi i neuspele kopije. Imamo svoj izraz i mnogi to vole. Prihvatam da neko kaže da ne voli našu muziku, ali ne prihvatam da neko kaže da radimo loše.

Nastupaju po inostranstvu i svuda, kako ističu, odlično prolaze. Svirali su u Americi, Kanadi, Australiji, Nemačkoj… O tome ko čini njihovu publiku na tim koncertima, Dašić priča:

– Kada nastupamo u inostranstvu, ne sviramo po diskotekama i kafanama, već imamo prave koncerte. Nas neće doći da gledaju oni koji to ne vole. Ti ljudi sa sobom uvek povedu neke strance kojima je to zanimljivo zato što im je nepoznato, nisu navikli na takav zvuk i zaista burno reaguju. U Švedskoj su, na primer, lupali nogama u pod jer tako izražavaju svoje zadovoljstvo i cela sala se tresla. A u Klivlendu posle koncerta u našu garderobu je došao dirigent tamošnje filharmonije, čestitao nam i rekao da je imao nezaboravno veče.

Dašić na kraju priznaje da je bilo teško opstati skoro dve decenije na srpskoj muzičkoj sceni i zadobiti naklonost publike. Napominje da je "Antologija 2" njihov 15. album, što je cifra o kojoj čak i neka inostrana muzička imena mogu samo da sanjaju.

– Imali smo uspona i padova, ali mislim da je mnogo teže opstati nego biti poznat i popularan. Mnogi nestanu, ne uspeju da se održe i nikad se ne vrate. Mi smo imali sreću da smo posle krize pre nekoliko godina uspeli da se vratimo i da idemo samo uzlaznom linijom!