Каријера без скандала

Група "Легенде" постоји од 1988. године, када је изашла њихова прва плоча. Како сами признају, било је тешко успети, али истичу да су последњих 13 година у врху. У досадашњој каријери одржали су више од хиљаду концерата. Публика је већ навикла да једном годишње група "Легенде" наступа у Београду. Овога пута, одржаће два концерта у "Сава центру" – 3. и 10. фебруара. О томе шта публика може да очекује од њихових наступа, Зоран Дашић, гитариста и аутор свих нумера овог београдског састава, за "Политику" прича:
– Ово је 13. година заредом како свирамо у Београду и полако се приближавамо 40. концерту у "Сава центру", што је заиста добро. Међутим, томе се придаје мало важности. Фаворизују се неке ствари које су мање значајне, а нешто што би требало да се подржи занемарује се. Ми смо са тим традиционалним концертима први почели, а то сад сви раде. Музика коју ми свирамо није никад била превише заступљена у медијима, јер се форсирају народњаци или рокенрол. Ми имамо специфичан звук и чини ми се да смо током година постали бренд.

До краја јануара у продавницама би требало да се појави компилација највећих хитова "Антологија 2", на којој ће се наћи и пет нових песама. Прва компилација "Антологија 1" је, према речима Дашића, наишла на одличан пријем код публике и продата је у тиражу од 100.000 примерака, што је, како каже, феноменална цифра за наше тржиште. Група после концерата у "Сава центру" креће на турнеју која ће, поред Србије, обухватити и све републике бивше Југославије:

– Како пролази време све смо боље прихваћени тамо. За Српску нову годину свирали смо на тргу у Подгорици и дошло је највише људи од када се организују прославе, а били смо само ми и трубачи. У Босни, Македонији и Словенији публика зна наше песме напамет. Свираћемо и по Србији и то у неких тридесетак градова. Нас зову из целе Србије и свуда где свирамо пуне су дворане. Парадокс је да на нашој сцени постоје једни који само причају, сликају се и не раде ништа, и они други који ћуте и раде, као што смо ми. Ми смо 2005. године имали 93 концерта, што значи да смо скоро сваки трећи дан свирали.

Често истичу да нису миљеници медија, иако имају верну публику. Дашић то објашњава овако:

– Данас су неке друге ствари интересантне и актуелне. Људи више воле да завире у приватност, а оно што радиш, нажалост, није толико битно. Фаворизују се просечност и сумњиве вредности, а ми смо одувек ишли на квалитет. Нису нас занимали скандали, нисмо правили ексцесе и вероватно зато нисмо интересантни медијима. Сви ти који се повлаче по новинама немају никакав успех, док Балашевића нема нигде у медијима, а концерти су му пуни.

Музику "Легенди" Дашић не жели да дефинише. Као аутор свих песама, он каже да прави музику која је "између" и има обележје ових простора.

– То је мешавина разних музичких праваца. Ми можемо да свирамо све. Обично се каже да је најтеже направити неки свој израз у музици, а ми смо у томе успели и то не треба мењати. Не желимо да се утапамо у море истих, да будемо клонови и неуспеле копије. Имамо свој израз и многи то воле. Прихватам да неко каже да не воли нашу музику, али не прихватам да неко каже да радимо лоше.

Наступају по иностранству и свуда, како истичу, одлично пролазе. Свирали су у Америци, Канади, Аустралији, Немачкој… О томе ко чини њихову публику на тим концертима, Дашић прича:

– Када наступамо у иностранству, не свирамо по дискотекама и кафанама, већ имамо праве концерте. Нас неће доћи да гледају они који то не воле. Ти људи са собом увек поведу неке странце којима је то занимљиво зато што им је непознато, нису навикли на такав звук и заиста бурно реагују. У Шведској су, на пример, лупали ногама у под јер тако изражавају своје задовољство и цела сала се тресла. А у Кливленду после концерта у нашу гардеробу је дошао диригент тамошње филхармоније, честитао нам и рекао да је имао незаборавно вече.

Дашић на крају признаје да је било тешко опстати скоро две деценије на српској музичкој сцени и задобити наклоност публике. Напомиње да је "Антологија 2" њихов 15. албум, што је цифра о којој чак и нека инострана музичка имена могу само да сањају.

– Имали смо успона и падова, али мислим да је много теже опстати него бити познат и популаран. Многи нестану, не успеју да се одрже и никад се не врате. Ми смо имали срећу да смо после кризе пре неколико година успели да се вратимо и да идемо само узлазном линијом!