(Navodno) stručna tela

Odgovor na pitanje koje je ovde postavljeno zahteva temeljno istraživanje čije bi se čvrsto uporište nalazilo u iscrpnim i objektivnim statističkim podacima, da ne kažem i njihovoj stručnoj analizi.

Međutim, čini mi se da, prema greškama koje pravi, naročito prilikom dodela tzv. nacionalnih penzija, naše aktuelno Ministarstvo kulture, koje bi po prirodi stvari moralo da brine o tome ko se, kako se i šta se sve vrednuje u kulturi Srbije, više nema zdravog oslonca u instituciji poput Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije.

Stoga se ministarstvo u radu oslanja na komisije koje formira, odnosno na slobodno uverenje njihovih više ili manje dobro odabranih i stručno potvrđenih članova. Na sličan način, preko raznih stručnih ili navodno stručnih tela, odbora, žirija, selektora itd., dodeljuju se gotovo sva priznanja u Srbiji.

Da pri tome vlada poprilična stihija doista nije potrebno dokazivati. Već ovlašna analiza dodeljivanja samo nekih prestižnijih nagrada i priznanja, da ih nabrajamo bilo bi odveć zamorno i monotono, pokazala bi svekoliku i često pogubnu raznolikost kriterijuma. Pri čemu su najgora ona rešenja koja proističu iz dnevnopolitičkih, partijskih i neretko rodbinskih interesa, koji inače preovlađuju, a po pravilu su proizvod Srbije podeljene na „prvu” i „drugu”.

Pošto mi ne pada na pamet da se opredeljujem i pošto ne volim da improvizujem, kako to čini Ministarstvo kulture, a biće da u tome nije usamljeno, dajem sebi slobodu da u ovim trenucima netransparentne anarhije i pomanjkanja minimuma merila kojima bi se regulisalo dodeljivanje nagrada i priznanja u kulturi Srbije, predložim nadležnima da brojne birokrate, savetnike i činovnike pri našim ministarstvima, u prvom redu one koji brinu o kulturi i umetnosti, odnosno o obrazovanju i nauci, naravno pod uslovom da im se može pokloniti poverenje, što znači da nisu partijski i rodbinski već stručan kadar, saberu u jedan ozbiljan Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sa jasnim radnim zadacima i obavezama.

Tako prikupljani i potom stručno obrađeni podaci relevantni za razvoj kulture u Srbiji predstavljali bi zdravu osnovicu za uspostavljanje pouzdanih merila prilikom dodela nagrada i priznanja zaslužnim pregaocima u kulturi, umetnosti (naravno bez estrade), prosveti i nauci. U protivnom, ostaćemo gde jesmo, izloženi delovanju onih koji vole da love u mutnom i koji to, na opštu žalost, rade uspešno.

Istoričar umetnosti