Osmaci na maturi 15, 16. i 17. juna

Osmaci sitno broje do polaganja najvažnijeg ispita na prelazu iz osnovnog u srednje obrazovanje. Mala matura – tri testa u tri dana zaredom – održaće se početkom sledeće sedmice 15, 16. i 17. juna. Što manje vremena preostaje do završne provere znanja, to je tenzija veća. Mali maturanti u finišu priprema za rešavanje ispitnih kombinacija priželjkuju da se što bolje spreme, da malo vremena koje im je preostalo najbolje iskoriste da bi na proveri znanja koja im predstoji ostvarili što veći skor iz srpskog (maternjeg) jezika i književnosti, matematike i na trećem testu iz predmeta koji su izabrali od pet ponuđenih (biologija, istorija, geografija, fizika ili hemija).

U svakoj generaciji ima dece koja se permanentno pripremaju i one koja tek nekoliko dana pred završni ispit „zagreju stolicu”, a i jednima i drugima može pomoći rešavanje maturskih testova koje su učenici osmog razreda prethodnih godina imali na maturi u junskom i avgustovskom roku, ali i na probnom testiranju koje je deo obavezne pripreme za zvanični ispit kojim se završava osmoletka. U potrazi za tim testovima đaci mogu da „kopaju” i nađu ih na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), ali ovogodišnji mali maturanti ne moraju. ZVKOV, kao kuća pod čijim krovom nastaju zadaci i štampaju se testovi za završni ispit, ove godine je prvi put od uvođenja male mature, osim uobičajenih zbirki sa stotinama zadataka za vežbanje, baš sve testove koje su generacije osmaka polagale u prethodnoj deceniji sabrala u nove publikacije – zbirke testova. One su objavljene početkom aprila u saradnji ovog zavoda sa Privrednim društvom „Prosvetni pregled” i dostupne u knjižarama širom Srbije, a jedna zbirka testova košta 1.200 dinara.

– Važno je da učenici prate određene smernice kako bi najbolje iskoristili ove resurse i preostalo vreme da bi se što bolje pripremili za završni ispit. Znamo da su maturanti preopterećeni, da imaju mnogo obaveza, da je pritisak veliki sa svih strana, a da ni roditeljima nije jednostavno. Daćemo sve od sebe da im koliko god možemo pomognemo na prelazu iz osnovnog u srednje obrazovanje. Zbirke testova, ne one uobičajene zbirke zadataka koje svake godine izlaze za Savindan, zapravo su publikacije u kojima se nalaze svi testovi koje je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, sa svojim radnim grupama, u proteklih deset godina pripremao za završne ispite i probe, odnosno verne simulacije male mature – pojašnjava u razgovoru za „Politiku” Milan Gromović, zamenik direktora ZVKOV-a.

Ovako sabrani testovi, ukazuje on, omogućavaju učenicima da, dok se pripremaju u školi ili samostalno vežbaju kod kuće, više puta naprave probu završnog ispita. Osim što će na taj način testirati svoje znanje, proverom u ključu sa ispravnim rešenjima đaci mogu da uvide i koliko bi tačno poena ostvarili na svakom od tri maturska testa, a jasno je da je u trci za mestom u željenoj srednjoj školi svaki bod važan.

– Sigurni smo da će rezultat koji učenici budu postigli radeći testove iz zbirke, ukoliko reše bar desetak ili 15 različitih testova za svaki predmet, biti jako sličan broju poena koje će ostvariti i na zvaničnom završnom ispitu koji će polagati u prva tri dana sledeće nedelje. Rešavanje testova iz zbirki koje smo ove godine priredili svojevrsna je kruna učenja i vežbanja. Imaju šansu da u toku finalnih priprema rade testove koji su zaista bili na završnim ispitima, sa 20 zadataka na tri nivoa standarda obrazovnih postignuća (osnovni, srednji i napredni). A čak i ako učenik ne popuni sve testove iz zbirke, to će u godinama koje dolaze moći da uradi njegov, recimo, mlađi brat, sestra, prijatelj neko kome će nakon položene male mature pokloniti ovu zbirku. Zbirke testova se mogu koristiti iz generacije u generaciju. U jednoj zbirci sabrani su testovi iz srpskog jezika, u drugoj iz matematike. Treću će učenici odabrati u skladu sa predmetom koji su izabrali da polažu na završnom ispitu, a to mogu biti istorija, biologija, geografija, fizika ili hemija – razjasnio je Gromović.

Nove zbirke u kojima su sabrani testovi sa završnih ispita u osnovnom obrazovanju od školske 2015/16. do 2024/25. godine objavljene su na srpskom jeziku, ali ne i na jezicima osam nacionalnih manjina – za razliku od uobičajenih zbirki zadataka koje se pripremaju svake godine. Doduše, testovi iz maternjeg jezika, matematike, biologije, istorije, geografije, hemije i fizike koje su osmaci ranijih godina rešavali na maloj maturi na mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom, hrvatskom, albanskom, bugarskom i bosanskom dostupni su na zvaničnom sajtu ZVKOV-a.

– Ove godine nismo bili u mogućnosti da i zbirke testova objavimo i na jezicima nacionalnih manjina, ali to je naš zadatak u godinama koje predstoje – konstatuje Gromović.

Da li se razmišlja o tome da se zbirke testova, koje se mogu i nasleđivati, i ubuduće priređuju, ako ne svake godine, onda bar periodično, na primer, na petogodišnjem nivou?

– To jeste ideja zavoda i potrudićemo se da, možda već sledeće ili za dve godine, uradimo reizdanja zbirki dopunjena novim testovima. Koncept je takav da se u ovim zbirkama ne vežba fragmentarno, zadatak po zadatak, već je suština da učenik u cugu reši ceo jedan test, kako bi proverio i koliko mu vremena okvirno treba da uradi sve zadatke i da zatim sve što je napisao grafitnom olovkom podeblja plavom hemijskom, kao što je obaveza i na pravom ispitu – ističe zamenik direktora ZVKOV-a.

Dominiraju zadaci sa ponuđenim rešenjima  

Mali maturanti koji budu rešavali testove iz zavodovih zbirki moći će da primete da su već više godina zaredom ispitne kombinacije koncipirane tako da iz izabranog predmeta nema takozvanih zadataka zatvorenog tipa, u kojima treba obeležiti tačne među ponuđenim odgovorima. Takođe, na testu iz maternjeg jezika i matematike nema više od tri zadatka otvorenog tipa, u kojima je potrebno napisati odgovor, odnosno prikazati postupak rešavanja matematičkog problema.

– Možemo da kažemo da se od te ustaljene strukture i ove godine neće odstupati, ali već od naredne školske promene su moguće, jer imamo nove obrazovne standarde. Uvažavajući primedbe struke da je potrebno više zadataka otvorenog tipa, trudićemo se da aktuelnu razmeru promenimo – objasnio je Gromović.

Najteža pitanja na kraju testa 

Uvek oko polovine maturskog testa čine zadaci sa osnovnog nivoa i to su oni najlakši prema obrazovnim standardima. Uobičajen je i da su na samom početku lakši zadaci, a da su poslednjih nekoliko zadataka u ispitnoj kombinaciji oni najteži. Da li da se osmaci prvo posvete najzahtevnijim zadacima koji oduzimaju najviše vremena ili da rešavaju najpre ona pitanja na koja su sigurni da znaju ispravne odgovore?

– Savetujem im da krenu redom, od lakših ka težim, ali ako naiđu na zadatak koji im je zaista težak i nerazumljiv da ne treba odmah da utroše svu energiju na njega, nego da ga ipak preskoče, pa da rade onaj sledeći, a da se kasnije vrate na taj zadatak koji im je na prvo čitanje bio možda nedovoljno jasan – sugeriše Gromović.