Udoban let kroz budžet

Kada španski „Span er” i mađarski „Malev” prizemlje avione i bankrotirajuzbog nemogućnosti da redovno servisiraju svoje obaveze i vraćaju nagomilane dugove, postavlja se logično pitanje da li je danas luksuz i da li je preskupo imati državnu avio-kompaniju ili je to zaista neophodno.

Oba ova prevoznika su bankrotirala, jer je država prestala sa finansijskim injekcijama, a oslonjeni na sopstvene snage nisu mogli da opstanu. Oni nisu usamljeni slučajevi, jer gotovo nijedan od nacionalnih avio-prevoznika, poput „Jata”, u našem okruženju ne može da se pohvali da dobro stoji. Ali,sve zemlje, sa izuzetkom Makedonije, imaju nacionalnu avio-kompaniju.

U našem Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo kažu da u Srbiju doleću nacionalne avio-kompanije kakve su rumunski „Tarom”, hrvatski „Kroacija erlajns”, slovenački „Adrija ervejs”, crnogorski „Montenegro erlajns”, a donedavno je leteo i mađarski „Malev”. Bugarski „Bulgarija er” i bosanski „BiH erlajns” ne lete za Beograd. I na sajtu albanskog „Albanijan erlajnsa” navode da uredno funkcionišu i lete sa tri aviona.

Mada je zbog nagomilanih dugova funkcionisanje takvih kompanija veliko opterećenje za budžet, nijedna zemlja se tako lako ne odriče svog „nosioca zastave”. Zašto? Koje su prednosti, a koje mane posedovanja nacionalnog avio-prevoznika?

– Nacionalni avio-prevoznici uspostavljaju letove, ne samo zbog profita, već i na osnovu državnih interesa. Takođe, oni državi izlaze u susret u vanrednim situacijama kada su potrebni čarter letovi i neka druga pomoć od državnog interesa. Status nacionalnog avio-prevoznika imaju avio-kompanije sa imenom države u svom nazivu ili sa većinskim državnim kapitalom, što najčešće i jeste slučaj. Međutim, i nacionalne avio-kompanije, kao i privatne, posluju po tržišnim principima. Jedino one, za razliku od privatnih kompanija, imaju podršku države – objasnila je Katarina Andrić-Milosavljević iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.

Podsećanja radi, tako je „Jat” na zahtev Vlade Srbije prevozio putnike vanrednim čarter letovima kada je bilo potrebno brzo evakuisanje srpskih državljana iz pojedinih zemalja zbog ratnih sukoba, a takođe je „Jatovim” avionima bila dostavljana i humanitarna pomoć Srbije drugim zemljama. Privatne kompanije ovo neće da rade. Postoji, osim toga, i bojazan da bi ukoliko naše nebo prepustimo samo strancima, cene karata bile više. Pitanje je, međutim, koliko takav stav stoji kada već sada imamo „loukostere” koji lete po nižim cenama od drugih avio-kompanija.

Ekonomisti, ipak, smatraju da nije dobro imati veliki i glomazan državni kapital. Naročito u situaciji kada državno preduzeće, kakav je „Jat”, nastavlja da pravi gubitke koje će na kraju otplatiti poreski obveznici.

– Teško je reći da li treba imati državnu avio-kompaniju, ali ako ne možemo da nađemo dovoljno argumenata u korist državne, a sve ih ja manje, onda je privatna bolji izbor. U našem slučaju je sadašnji položaj „Jata” katastrofalan. U njemu je akumulirano mnoštvo gubitaka i obaveza i kako bi se sa time konačno prestalo, svaka varijanta je bolja, bila to prodaja, osnivanje nove kompanije ili stečaj – kaže Milan R. Kovačević.

Zemlje iz našeg okruženja imaju nacionalne avio-kompanije, ali to ne znači da one dobro rade, već da ih podržavaju njihove vlade. Pitanje je, međutim, dokle će ih države finansijski pomagati, jer je potpora avio-kompanijama zabranjena u EU, kako bi se omogućio slobodan pristup vazduhoplovnom tržištu, bez privilegija. Kako se sve zemlje ovog regiona dalje budu približavale EU, postoji bojazan da bi sve više prevoznika moglo da podeli sudbinu „Maleva” ili „Span era”.

----------------------------------------------

U Srbiji leti 28 stranih avio-kompanija

U Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo kažu da u Srbiji, u zimskom redu letenja, leti 28 stranih avio-kompanija, a među njima ima i onih koje su nacionalne.

– Prilikom izdavanja dozvole za letove u Srbiji, Direktorat ne uzima u obzir to da li je avio-kompanija „nacionalna” ili „lou kost”. Za sve avio-prevoznike važe ista pravila, a to su da je kompanija bezbedna i sigurna, da ima urednu dokumentaciju o tome izdatu kod vazduhoplovnih vlasti zemlje u kojoj je registrovana, da su avioni plovidbeni, piloti i kabinsko osoblje adekvatno obučeni i sa urednim dozvolama za letenje – navode u Direktoratu.

Iz tog reda letenja, zbog novih informacija, biće izbrisani „Span er” i „Malev”. U Direktoratu kažu da trenutno nema novih  zahteva avio-kompanija za letove u Srbiji.

Očekuju ih od polovine meseca, a naročito u martu, jer od 31. marta startuje letnji red letenja.