Potrošači se ne odriču čeka na poček

Potrošači u Srbiji svoje račune u prodavnicama najčešće plaćaju gotovinom, kažu u većini trgovinskih lanaca. Slede kartice, ali „plastika” nije uspela da potisne čekove. Ček na poček, srpski izum za odloženo plaćanje bez pokrića, i dalje je popularan, a prema podacima Udruženja banaka Srbije, u toku protekle godine u našoj zemlji je čak ispisano više čekova nego 2010. godine. Razlog je jednostavan – nema kamate. A da se čekovi ne daju, potvrđuju i trgovci.

– U „Tempo” hipermarketima svaki sedmi potrošač kao sredstvo plaćanja koristi čekove, odnosno njih 8,6 odsto, a svaki četvrti kartice. U „Maksi” supermarketima gotovina je i dalje najučestalije sredstvo plaćanja, koju koristi 77 odsto potrošača. Njih 19 procenata koristi kartice, a četiri odsto kupaca plaća čekovima. Generalno, u našim maloprodajnim objektima gotovina je najčešće sredstvo plaćanja, za koju se opredeljuje 68 odsto potrošača. U januaru ove godine kupci su ostali dosledni sredstvima plaćanja koja su i ranije koristili, pa se odnos učešća gotovine, čekova i kartica nije bitnije menjao – navodi Martina Petrović iz „Deleza”.

U kompaniji „Merkator S”, u čijem sastavu su „Roda” i „Merkator”, kažu da, iako su poslednjih godina platne i kreditne kartice donekle potisnule čekove, oni i dalje zauzimaju značajno mesto.

– Kupci čekove koriste uglavnom za velike kupovine. U toku prošle godine procenat učešća čekova u ukupnom prometu se nije značajnije povećao u odnosu na prethodni period i on iznosi oko sedam odsto – rekli su u „Merkatoru S”.

Slično je i u „Univereksportu”. Najčešće se plaća gotovinom.

– Oko 22 odsto potrošača plaća karticama, a na čekove odlazi od tri do tri i po odsto. Gotovina, ipak, polako smanjuje učešće u prometu, a u proteklih pet godina učešće kartica u ukupnom prometu poraslo je 400 posto. Bilo je pet, a danas 22 odsto – ističe Olivera Ćirković, pi-ar „Univereksporta”.

Ne plaća se, međutim, čekovima jedino u lancima prehrane. Ček na poček aktuelan je i kada se kupuju odeća, obuća, nameštaj, bela tehnika, plaćaju zimovanja, letovanja... Ono što bi u takvoj situaciji kupci trebalo da znaju jeste da na nekim mestima mogu platiti i kamatu, iako plaćaju čekom na poček.

– U našim prodavnicama i salonima nameštaja zastupljeni su svi oblici plaćanja, uz dominantno učešće gotovine i odloženog plaćanja do 90 dana bez kamate. Tako da kupovina na odloženo čekovima do tri meseca ne nosi nikakvu kamatu, dok kupovina na odloženo plaćanje do šest meseci donosi uvećanje od 8,75 odsto – kaže Nikola Ružičić iz „Forme ideale”, a slično je i kod prodavaca odeće i obuće.

– Gotovina zauzima 60 odsto prometa, kartice 34, a čekovi šest procenata. Proviziju za odloženo plaćanje čekovima ne naplaćujemo – kaže Anja Dmitrović iz „Delta sporta”, u čijem sastavu posluju „Najk”, „Mango”, „Aldo”, „Sport impuls”...

I dok prilikom plaćanja platnom karticom ona samo zamenjuje gotovinu, prilikom plaćanja kreditnom trebalo bi biti više nego oprezan. Kamate su paprene, naročito one za kašnjenje u otplati, zbog čega se verovatno kupci teško odriču čekova kod kojih kamate uglavnom nema.

– Kreditna kartica je, zapravo, najlakše dobijeni kredit. Prvo čega treba biti svestan jeste da su one za banke samo još jedan način da zarade novac. Naravno, kreditna kartica je i lak način da se nešto kupi, ali treba razmisliti o tome da li je možda pametnije štedeti kako bi se nešto kupilo. Za štednju će biti potrebno više vremena, ali nema troškova održavanja i kamate, koji su neizbežni kada se plaća kreditnim karticama – navodi Ivana Pešić, direktorka finansijskog portala „Kamatica”, dodajući da, prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna zatezna kamata na dug u dinarima na kreditnim karticama iznosi čak 42,67 odsto.