Novi centri za dijalizu

Novi centri za dijalizu, njih 12, biće otvoreni u Srbiji do kraja godine, tako da će bubrežnim pacijentima, kojima je lečenje uz pomoć aparata koji menja funkciju bubrega jedini lek, život biti olakšan.

U našoj zemlji se u bolničkim uslovima, na 1.040 aparata, na dijalizi nalazi gotovo četiri puta više pacijenata. U nekim ustanovama medicinari zbrinjavaju pacijente po 24 sata, a neki bolesnici moraju da pređu na desetine kilometara do najbližeg mesta gde se obavlja ova medicinska procedura.

Zbog toga će otvaranje novih centara u domovima zdravlja u Kovačici, Tutinu, Lebanama, Sopotu i Grockoj, zdravstvenim centrima u Petrovcu na Mlavi, Aleksincu i Užicu, bolnicama u Šapcu i Priboju, kao i ustanovi u Vrnjačkoj Banji, i KBC „Dragiša Mišović” umnogome uticati na kvalitet njihovog života. U Ministarstvu zdravlja kažu da to zapravo znači da će sedam centara biti adaptirano, a da još pet očekuju dobijanje dozvole za obavljanje dijalize.

– Ovo je korak napred i zadovoljni smo zbog novina. Veći problem sa dijalizom imaju pacijenti u unutrašnjosti nego u Beogradu. Imamo problema sa povremenim nestašicama lekova, neki nisu ni registrovani, a neke kompanije izbegavaju da proizvode, zbog neisplativosti. Broj obolelih od bubrežnih bolesti raste, a neki pacijenti na dijalizi provedu i po tri decenije – istakao je Nikola Grubor, predsednik Udruženja bubrežnih bolesnika na dijalizi.

Novina je i da će u KBC „Dr Dragiša Mišović” biti otvoren najsavremeniji dijalizni centar koji će raditi u dve smene, u Lazarevcu je kapacitet proširen za novih 30 mesta, u KBC „Zemun” za šest, na VMA za 16, a više mesta za dijalizu biće i u Barajevu, Obrenovcu i Mladenovcu. Ustanove iz Plana mreže sa područja Novog Sada mogu da pruže uslugu dijalize za još 43 osigurana lica, a KC Niš može obezbediti isto to za pacijente sa područja Niša odmah po završetku adaptacije prostora.

Bubrežni bolesnici, objašnjava pukovnik prof. dr Đoko Maskić, nefrolog Vojnomedicinske akademije, imaju često i probleme sa srcem i krvnim sudovima, mnogima teško pada odlazak na dijalizu u udaljene centre, jer neki prelaze i više od 100 kilometara zbog terapije.

– Ako neko ide na 120 dijaliza godišnje, zamislite koliko kilometara mora da pređe. Imao sam jedan slučaj pacijentkinje koja je za 15 godina odlaska na dijalizu doživela čak tri udesa u sanitetskom vozilu. Dobro je što će u Vrnjačkoj Banji biti otvoren takav centar i što će i ovi ljudi moći da odu na godišnji odmor, da se odmaraju u banji i istovremeno idu na dijalizu. Oko 800 bolesnika čeka na transplantaciju bubrega, a ostali zbog zdravstvenih problema nisu kandidati za ovu intervenciju. Trudićemo se da se transplantacije više rade u Srbiji, kao i da se pacijentima čim se ustanovi da je to neophodno odmah rade presađivanja organa, bez kretanja na dijalizu – istakao je dr Maksić.

Trenutno u Srbiji ima 53 centra, u kojima na dijalizu ide 4.128 bubrežnih bolesnika, dok je na kućnoj dijalizi 468 pacijenata.

Za pacijente koji se dijaliziraju u državnim ustanovama prošle godine izdvojeno je gotovo četiri milijarde dinara, za dijalizu u privatnim ustanovama oko 518 miliona, a za lečenje kod kuće, 620 miliona.