Poslovno cenjen, moralno sumnjiv

 Kad se zna koliko je bio moćan Stiv Džobs, vest da je imao dosije u Ef-Bi-Aju i nije veliko iznenađenje. Uticaj pokojnog suosnivača kompjuterskog giganta „Epla” nije, međutim, razlog što je Federalni istražni biro prikupljao podatke o njemu, već to što je bivši američki predsednik Džordž Buš stariji želeo da ga 1991. angažuje za posao u spoljnotrgovinskom savetu. Pre toga, hteo je da proveri s kim ima posla, pa su agenti razgovarali s gotovo 30 prijatelja, kolega, komšija i drugih osoba bliskih kasnijem izumitelju „ajfona”.

Dokument na 191 strani potvrđuje mnogo šta što je već poznato, kao na primer Džobsovo eksperimentisanje s marihuanom, hašišem i LSD-om za vreme studija, zatim gotovo monaški način života, prelazak u budizam, velike menadžerske sposobnosti, koje su često izazivale varnice između njega i njegovih saradnika. Otkriveno je i to da je, kao i drugi zaposleni u kompaniji, bio žrtva anonimne pretnje bombom 1985. godine.

Iako ga je većina intervjuisanih preporučila za posao u administraciji, dosije, čije detalje prenose američki mediji, prikazuje Džobsa i kao osobu koja uživa poštovanje kao inovator, ali dovodi u pitanje njegovu iskrenost i lični moral. Dobar primer za to jeste jedna izjava u kojoj izvor ocenjuje da „on ima sve što je potrebno za visoku političku poziciju u vladi za čije obavljanje poštenje i integritet nisu preduslovi”.

Agenti su još zabeležili izjave u kojima se navodi da Džobs nije bio sasvim iskren, zatim da je bio spreman da izvrne istinu kako bi postigao cilj, te da je zbog prevrtljivog temperamenta s njim bilo teško raditi. Nakon što je ostao bez akcija za koje tvrdi da bi ga učinile bogatim, bivši poslovni saradnik za to je krivio Džobsa za kojeg su agenti zaključili da se zbog ličnih ambicija otuđio od mnogo ljudi u „Eplu”.

Ko su bili izvori Ef-Bi-Aja, ostaće tajna budući da su njihova imena u dosijeu zatamnjena. Međutim, na osnovu pojedinih beleški može se zaključiti o kome je reč. Kaže se, na primer, da su razgovarali sa „cimerom” ili da su pokušali da stupe u kontakt „sa ženom koja je rodila vanbračno dete”, verovatno misleći na Kris En Brenan, majku Džobsove ćerke Lize.

Svi ovi nepovoljni detalji iz rutinske provere nisu sprečili Buša da imenuje Džobsa za savetnički posao koji je obavljao bez novčane nadoknade. Američko ministarstvo trgovine potvrdilo je, nakon objavljivanja dosijea, da je Džobs radio kao savetnik za vreme Bušove administracije i da se s njim susretao najmanje dva puta godišnje da bi ga savetovao o trgovinskoj politici.

A. M.