Monmartr sa dušom Beograda

Kosančićev venac sasvim sigurno će u narednih nekoliko godina postati centar kulturnog života glavnog grada. Na gornjem platou će dominirati memorijalni centar Narodne biblioteke, dok će u zoni oko Karađorđeve ulice osim obnovljene Đumrukane biti podignuto novo reprezentativno zdanje, takođe, za potrebe kulture. Vizura najstarijeg dela grada ostaće netaknuta, ali novi arhitektonski stilovi i primena savremenih materijala utisnuće mu sigurno ovovremeni žig.

Tim stručnjaka iz različitih oblasti koji je nekoliko godina učestvovao u sačinjavanju Nacrta plana detaljne regulacije postavio je uslov da se novi objekti kulture i poslovna zona oko Karađorđeve ulice, u kojoj se inače očekuje najviše novina, skladno povežu sa postojećim, kako ne bi narušili karakter kulturno-istorijske celine.

Plato Kosančićevog venca označen je kao zona malih intervencija, rečeno je pri predstavljanju Nacrta plana u Opštini stari grad.

– Najznačajnija tačka je prostor nekadašnje Narodne biblioteke. Sve institucije koje imaju nešto da kažu složile su se da  na tom mestu bude podignut memorijalni centar, ali ne samo kao spomenik nenadoknadivom blagu intelektualne baštine stradale u bombardovanju 1941. godine, već kao potencijalno novo žarište kulture – kazala je Vera Mihaljević, predstavnica Urbanističkog zavoda.

Ali zato prostor oko Karađorđeve ulice ima najviše potencijala za novu gradnju. Prema rečima obrađivača plana nadležni iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture su se saglasili da bude porušeno nekoliko kuća i zamenjeno novim.

– Od Ulice Kosančićev venac do Karađorđeve prostiraće se novi reprezentativni objekat za potrebe kulture. Budući da je reč o javnom zemljištu, uslovljena je izgradnja vidikovca i otvaranje pešačke veze, tako što će biti izgrađeno novo stepenište. Na tom mestu Beograd ima realnu šansu da siđe na reku i to direktno iz centra grada – objasnila je Mihaljevićeva.

Planirana je i obnova Đumrukane, carinarnice, od koje su ostali samo temelji. Nekada je ona predstavljala simbol obnovljene srpske države, jer je to bila prva institucija koju je Srbija izgradila kada je dobila autonomiju u okviru turske carevine. S obzirom na to da su u njoj održane prve pozorišne predstave u oslobođenom Beogradu, očekuje se da će to ponovo biti prostor javne namene u kojem će dominirati sadržaji iz kulture. To zdanje, kako se čulo, imaće četiri sprata od po 1.000 kvadrata.

Padina od platoa na Kosančićevom vencu do Karađorđeve sklona je klizanju, naglasila je Mihaljevićeva. Budući da zgrade u toj zoni pucaju, prioritet u realizaciji plana je zaustavljanje klizišta.

Uređenje ovog prostora podrazumeva obnovu Karađorđeve ulice od Brankovog mosta do Ulice vojvode Bojovića tako što će biti povećani trotoari od pet do 10 metara.

Urbanisti su se pozabavili i priobaljem, iako se ono nalazi izvan zone Kosančićevog venca. Na tom prostoru koji trenutno ima neprimerenu namenu ubuduće će dominirati pristaništa za putničke brodove i manje barke. Beton hala bi trebalo da bude pretvorena u novi gradski centar kulture, trgovine i ostalih atraktivnih sadržaja. Pored nje biće formirano veliko ozelenjeno parkiralište za turističke autobuse. Tramvajska okretnica neće biti izmeštena, već samo obnovljena.

Ljudi iz struke, ali i šira javnost pozitivno su ocenili Nacrt plana koji je toliko precizno urađen da tretira prostor na nivou pojedinačnih lokacija, a urbanistički uslovi su dati na nivou kućnog broja, što nije uobičajeno.

Budući da je rušenje nekoliko puta pomenuto, stanovnike Kosančićevog venca uglavnom je zanimalo koje će kuće biti uklonjene. Mihaljevićeva im je objasnila da plan može da uslovi samo rušenje koje je u funkciji javnog interesa.

– Zavod je odobrio uklanjanje nekoliko stotina kvadrata u Karađorđevoj ulici, jer kuće nisu pod zaštitom. Kada je reč o ostalom građevinskom zemljištu, postoje neke teorijske preporuke da objekti budu zamenjeni novim, ali nikoga ne možete naterati da to uradi ako ne želi – objasnila je Mihaljevićeva.