Deca koja odrastaju bez igračaka

Sklonjeni od očiju javnosti petogodišnji blizanci sa Daunovim sindromom godinama žive u jednom šumadijskom selu koje su njihovi roditelji izbegli sa Kosova izabrali za drugu životnu adresu. Na pitanje – zašto deca ne smeju da izađu na trem velike porodične kuće i igraju se u dvorištu sa svojim vršnjacima, njihov deda imao je jasan i kategoričan odgovor: „Njihovu sestru niko neće hteti da oženi kada dođe vreme za svatove!”

Ovo je samo jedna od 500 različitih priča sa kojom su se susreli stručnjaci iz humanitarne organizacije „Amiti”. Oni su realizovali dvogodišnji projekat podrške za 500 mališana sa smetnjama u razvoju iz 458 porodica u 141 selu šumadijskog okruga i Kraljeva.

Nada Satarić, predsednik UO „Amiti” i rukovodilac programa, kazala je da je cilj ovog projekta da pomogne deci sa smetnjama u razvoju, koja žive u seoskim područjima, da se uključe u sistem socijalne i zdravstvene zaštite, s obzirom na to da najveći broj ovih mališana živi u potpunoj izolaciji i predstavlja najčuvaniju porodičnu tajnu, duboko skrivanu u srcu konzervativne Srbije.

– Nije isto kada se rodi dete sa smetnjama u razvoju u Beogradu, kada su mu na raspolaganju usluge zdravstvene i socijalne službe i kada se u šumadijskom selu i u kući koja čeka muškog naslednika rodi dečak sa posebnim potrebama. O svim razlikama dovoljno govore činjenice da svako drugo dete sa smetnjama u razvoju nije uključeno u obrazovni sistem, svako četvrto dete koristi usluge socijalnog sistema dok u zdravstveni sistem nije uključeno svako deseto dete. Što i ne treba da čudi ako se ima na umu da su ove porodice udaljene od 30 do 40 kilometara od škole, lekara i centara za socijalni rad. Oni žive izolovano čak i od najbližeg komšiluka – najčešće između zidova svog doma – ističe Nada Satarić.

Iza statističkog podatka da 60 odsto porodica živi u (dubokom) siromaštvu je realnost u kojoj roditelji nemaju stalan izvor zarade, rade sezonske poslove ili žive sa jednom poljoprivrednom penzijom koja iznosi oko 7.000 dinara mesečno.

Nada Satarić dodaje da su mobilni timovi „Amitija” upoznali decu koja odrastaju bez igračaka i koja nemaju tri obroka dnevno, a njihovi roditelji često nemaju novac za autobus koji bi ih odveo do doktora. 

– Ova deca su izolovanija od mališana koji žive u gradu, jer su predrasude patrijarhalnije sredine snažnije. Kako dete raste i njegov invaliditet (fizički ili mentalni) postaje vidljiviji roditelji se sve više udaljuju od zajednice i usredsređuju na zdravlje svog deteta. Dete sa smetnjama u razvoju potpuno menja porodičnu dinamiku, narušavaju se partnerski odnosi, a roditelji postaju hronično umorni i iscrpljeni. Očevi najčešće odlaze od kuće i po ceo dan tumaraju po njivi ili selu, a teret brige oko deteta pada na majku. Jedna majka nam je rekla da 12 godina nije otišla na slavu kod svojih roditelja u susedno selo, jer nije imala kome da ostavi dete na čuvanje – priča Nada Satarić.

A na pitanje – zbog čega ova deca nisu uključena u sistem zdravstvene i socijalne zaštite ona odgovara:

– Roditelji nisu informisani o pravima svoje dece, a nemaju ni vremena ni novac da ta prava ostvare – nemaju kola da idu do grada, nemaju vremena da se šetaju od šaltera do šaltera i vade dokumenta koja im pomažu da ostvare neko pravo za svoje dete. Ne treba zaboraviti da najveći broj roditelja ove dece nema formalno obrazovanje, ni svest o tome da njihovo dete, uprkos teškoćama u razvoju, treba da bude uključeno u školski sistem. Osim toga, oni strahuju kako će ostala deca reagovati na njihovo.

Zahvaljujući programu „Amitija” 106 mališana sa smetnjama u razvoju ostvarili su prava iz socijalne zaštite, 31 dete uključeno je u obrazovni sistem i više od 100 mališana ostvarilo je pravo iz zdravstvene zaštite.

U Kragujevcu je ova humanitarna organizacija u saradnji sa gradskom upravom, gradskim centrom za socijalni rad i sudom i školom za osnovno i srednje obrazovanje „Vukašin Marković” razvio smeštaj za decu sa smetnjama u razvoju, a obezbeđeno je i kombi vozilo za prevoz dece do zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih i socijalnih ustanova koje sada koristi 124 dece.

Za više od 280 porodica obezbeđena je konkretna pomoć u skladu sa individualnim potrebama dece, a roditelji ove dece formirali su udruženje „Maslačak” sa idejom međusobne razmene iskustava i podrške.