Kako da vas ne nasamare

Mnogo oglasa po novinama i specijalizovanim izdanjima nudi naoko izuzetno povoljno izdavanje stanova na dobrim lokacijama, u zgradama sa centralnim grejanjem, telefonom, kablovskim internetom, i sve to – hitno i budzašto!
Iza te umilne muzike za uši onih koji traže stan, najčešće je, međutim, obična prevara – iza malog oglasa nalaze se prevaranti skriveni čak i iza nepostojećih agencija.
Kako se sačuvati od ovakvih posrednika na tržištu, na osnovu desetogodišnjeg iskustva u radu predlaže Lepa Petković, direktor agencije za promet nekretnina "Lahesa".
– Prvi znak da nešto ne štima je ako vam traže novac unapred: ozbiljne agencije uslugu će naplatiti tek po obavljenom poslu, i to od obe strane, i od kupca i od prodavca. Zato, ako vam neko zatraži unapred, treba da znate da je moguće akontirati (platiti unapred), kako poslovnost nalaže, samo deo troškova a ne celu sumu. Uz to, važno je da pitate o kojoj se tačno usluzi radi: da li je to za razgledanje jednog, određenog stana; da li je reč o listingu svih trenutno slobodnih stanova, da li možda prvo treba da platite učlanjenje, a uslugu posredovanja tek nakon što nađete stan...– navodi Lepa Petković.

Pored osnovnog "šta plaćam", onaj ko traži stan treba da se raspita i šta se dešava u slučaju da ne dobije baš ono za šta je platio, odnosno koje su obaveze agencije i šta se dešava u slučaju reklamacije.

– Ukoliko posrednik u rentiranju stana poseduje fiskalnu kasu, već je pola problema rešeno: to znači da je reč o registrovanoj delatnosti. Treba znati da je agencija dužna da zaključi ugovor sa strankom, kao i da potvrda o plaćenom iznosu nije važeći dokument, nju mogu da razmenjuju pojedinci, fizička lica. Agencija je dužna da izda račun, fiskalni, blok-račun ili izvučen iz kompjutera – svejedno, važno da na njemu stoji ime firme, adresa, PIB broj... sve ono što stoji i na fiskalnom računu. Ukoliko budete prevareni, na vama je da obavezno ne časite ni časa, da odmah odete i prijavite – prevaranti i polaze od toga da ćemo preći preko toga što su nam uzeli novac, jer je "sitan"... Još nemamo svest o tome da treba da cenimo i svoj novac i svoj rad, a etika, ekonomija i kultura su i te kako povezane – napominje Lepa Petković.

Dobro je znati da uvek treba reagovati i zato jer kazne – postoje. I to bi, kako navodi naša sagovornica, trebalo da zanima i privredna i esnafska udruženja, kao i udruženja potrošača, podjednako. Eventualnu prevaru treba prijaviti MUP-u.

– Čak i ako je suma mala i naizgled nebitna, treba računati na to da sigurno niste jedini obmanuti; dovoljno je napisati predstavku MUP-u (kratku izjavu o tome šta se desilo, ko vas je prevario, kako i kada) na osnovu koje će oni moći da reaguju. Razume se da ne treba biti lenj! Svaki prekršaj treba prijaviti – kaže Radmila Bosanac, advokat.

Ako primetite da je reč o radu na crno (dobijete neispravan račun), dužni ste da to prijavite Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, a ukoliko posrednik ne plaća porez, nadležna je Uprava prihoda.

-----------------------------------------------------------

Znaci za uzbunu

– Prvenstveno pitanje posredniku u agenciji treba da bude: da li je video nekretninu. To je proizvod kao i svaki drugi, i ako već hoće da vam ga proda, a ne zna o čemu se radi, nije ga video lično nego su mu pričali, znate na čemu ste. Nikako ne treba pristajati da vas šalju same na neku adresu, niti da vas tamo (kao) neko čeka – agent treba da ide sa vama – tvrdi Lepa Petković i navodi primere "lažnih stanova", oglašavanje stanova koji ne postoje u ponudi (ili ne postoje uopšte) kao mamce za pecanje nevoljnika, što ishodi u "taj je izdat, ali možete pogledati jedan drugi, taman za vas!".

-----------------------------------------------------------

Znate li s kim pričate

Izostavljanje ili navođenje podataka koji dovode u zabludu oko identiteta oglašivača i njegove aktivnosti, takođe je zakonom zabranjeno! Ozbiljnim agencijama, kao i u svakoj drugoj kompaniji, i preko telefona prioritet je predstavljanje pa tek onda sledi priča o robi i uslugama; tu ne bi smelo da bude zabune oko toga da li je reč o privatnom licu ili agenciji.