U zajedničkoj državi promenjene 64 vlade

Užice – Tokom 88 godina zajedničke države Južnih Slovena na ovim prostorima – od Kraljevine SHS osnovane 1918. godine do kraja Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine – promenile su se čak 64 vlade. Olako su se smenjivali premijeri i razrešavali ministri, u kadrovskim promenama najčešće je tražen lek za mnoge nedaće kojih nijedno doba nije bilo pošteđeno. O tome faktima i fotografijama svedoči izložba „Jugoslovenske vlade 1918–2006” u Istorijskom arhivu u Užicu, pripremljena zahvaljujući saradnji sa Arhivom Jugoslavije.

  Tako je za vreme Kraljevine SHS i Jugoslavije do završetka Drugog svetskog rata (1918–1945), postavljeno i razrešeno najviše, ukupno 46 vlada. U periodu posleratnih DFJ, FNRJ i SFRJ (1946–1992) delovalo je 12 vlada. U vreme Savezne Republike Jugoslavije (1992–2003) promenilo se pet vlada, a samo jedna vladala je Državnom zajednicom SCG (od 2003. do 2006).

  Čast da, odmah po završetku Prvog svetskog rata, postane prvi predsednik Ministarskog saveta Kraljevine SHS, pripala je Stojanu Protiću. On je tu dužnost obavljao u dva navrata: od decembra 1918. do avgusta 1919., pa od februara do maja 1920. godine. Poslednji na čelu zajedničke države, predsedavajući Saveta ministara SCG, bio je Svetozar Marović.

  Čuveni Nikola Pašić, uz ostalo, ostaje upamćen i kao predsednik Ministarskog saveta Kraljevine SHS u čak deset mandata. A vremenski najduži premijerski mandat imao je Josip Broz Tito, i to 20 godina, bez teškoća menjajući svoja zvanja: predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (1943–1945), predsednik Ministarskog saveta DFJ (1945–1946), predsednik Narodne vlade FNRJ (1946–1953), predsednik SIV-a (1953–1963). Neslavni rekorder sa svega sedam dana provedenih u zvanju premijera bio je Nikola Uzunović: od 8. do 15. aprila 1926. godine.

  U ratno doba, između 1941. i 1945. godine, promenilo se pet jugoslovenskih vlada u izbeglištvu. Kako se navodi u jednom od izloženih dokumenata o tome, delatnost vlade u izbeglištvu iscrpljivala se u međusobnim trvenjima i razmiricama, a naročito opstrukcijom hrvatskih predstavnika. „Poslednja vlada u izbeglištvu dr Ivana Šubašića formirana je pod pritiskom Velike Britanije radi postizanja sporazuma sa jugoslovenskim revolucionarnim oslobodilačkim pokretom u zemlji”, piše u tom dokumentu.  

 Izložba u užičkom arhivu sadrži ukupno 14 poglavlja i u svakom svedoči o sastavu ovih kraljevskih, privremenih, revolucionarnih i drugih vlada, kao i nekima od pravaca njihovog delovanja.