Odmeravanje novog partnera

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U Vašingtonu je u gostima stari znanac koji će biti odmeravan ne po tome šta je danas, nego šta će biti sutra. U zvaničnoj poseti Americi je, naime, Si Đingping, sadašnji potpredsednik, a uskoro (početkom iduće godine) novi predsednik Kine.

Protokolarni domaćin mu je potpredsednik Džo Bajden, ali je glavni događaj susret sa Barakom Obamom. Slike njih dvojice u Beloj kući koje će obići svet, deo su, kako podrobno opisuju ovdašnji mediji, „detaljno isplanirane koreografije” postepene inauguracije novog kineskog lidera, u kojoj je poseta Americi jedan od veoma važnijih elemenata.

Si će posetiti i državu Ajovu, gde je 1985, kao funkcioner iz nižih ešalona partije, obilazio farme i nekoliko dana bio gost jedne farmerske porodice. Tom prilikom spavao je u tesnoj dečjoj sobi, okružen, kako to opisuje „Vašington post”, igračkama iz „Zvezdanih staza”. 

Ovo sugeriše da budućem lideru glavnog američkog partnera i najvećeg globalnog rivala nije strana ni „obična Amerika”. „Bio sam tada duboko impresioniran naprednom tehnologijom i gostoprimstvom preduzimljivog američkog naroda”, podsetio se Si na te dane u pisanim odgovorima na pitanja koja mu je postavio „Post”.

Ono što se u procenjivanju novog partnera zasad stavlja u prvi plan jeste uverenje da je Si (58), prvo, bolji poznavalac Zapada od sadašnjeg predsednika Hu Đinataoa, kao i da je „samopouzdaniji i društveniji”. Ćerka mu inače studira na Harvardu, podseća se da rado gleda holivudske filmove o Drugom svetskom ratu, a u pomenutom intervjuu američkom listu izneo je i da, kad god može, prati utakmice NBA lige.

Da li će to nešto značiti u američko-kineskim odnosima kojima prestoje ozbiljna iskušenja, drugo je pitanje. U porastu su naime tenzije zbog kineske ekonomske politike, koja je na meti pre svega kandidata republikanaca za predsedničku nominaciju, ali i američkih biznismena.

Juče, na dan prispeća Sija u Vašington, u „Vašington postu” je preko cele strane objavljen oglas Američkog poslovnog i industrijskog saveta (lobija privatnih i preduzeća u porodičnom vlasništvu), naslovljen sa „S ljubavlju iz Kine”, u čijem vizuelnom delu je pet različito obojenih pilula sa posebnim natpisom na svakoj: „manipulacija valutom”, „subvencije”, „damping”, „zagađenje” i „krađa intelektualne svojine”.

U tekstualnom delu oglas podseća Obamu da je samo pre nekoliko meseci rekao da je „Kina veoma agresivna u štimovanju trgovinskog sistema u svoju korist”, pri čemu je primer za to manipulacija valutom, kao i da je u nedavnom govoru o stanju nacije poručio da „nećemo trpeti kada naši konkurenti ne igraju po pravilima”.

U svojim odgovorima na pitanja „Vašington posta”, Si Đingping je nagovestio da sa njim neće biti nimalo lakše nego sa sadašnjim predsednikom. Deo o ekonomskoj saradnji vrvi brojevima koje američke kritičare Kine podsećaju da su koristi od međusobnih veza obostrane i za Ameriku sasvim opipljive.

Tako navodi da je američki izvoz u Kinu u poslednjih 10 godina porastao za 486 odsto i Americi obezbedio više od tri miliona radnih mesta. Od 50 američkih država, 47 je imalo trocifreni rast svog izvoza u Kinu, dok su kupovinom kineskih proizvoda američki potrošači uštedeli 600 milijardi dolara.

Pominjući azijsko-pacifički region, napomenuo je da se tu kinesko-američki interesi spajaju u najvećoj meri, ne propuštajući da „pecne” nedavno najavljeno proširenje američkog vojnog prisustva u tom delu sveta, opaskom da „dok ljudi streme ka miru, stabilnosti i razvoju, stavljanje u prvi plan vojne bezbednosti, raspoređivanje novih snaga i jačanje vojnih savezništva nije ono što region priželjkuje”.

Poređenja Si Đingpinga sa Hu Đintaom ukazuju i da je on, budući manje „krut” od aktuelnog predsednika, skloniji da odbrusi Zapadu „iz rukava”. S tim u vezi, citira se izjava koja ga možda u najvećoj meri pokazuje kao „kineskog nacionalistu”: „Neki stranci sa punim stomacima nemaju druga posla nego da upiru prstom u nas”, rekao je pred predstavnicima kineske dijaspore 2009. u Meksiku. „Kao prvo, Kina ne izvozi revoluciju, drugo, ne izvozi ni glad i siromaštvo i, treće, ne manipuliše vama. Šta još o tome može da se kaže?”