U Obrenovcu sneg nije pocrneo

Obrenovac – Klinci u Obrenovcu, posle skoro 30 godina, ponovo mogu da se igraju na belom snegu. To je, u najkraćem, najvidljiviji rezultat višegodišnjih ulaganja Termoelektrane „Nikola Tesla” u zaštitu životne okoline. Što donacijama, što „mekim” kreditima, potrošeno je za te svrhe 80 miliona evra. Od te sume bar 50 miliona evra dato je za izgradnju elektrofiltera, čiji je osnovni zadatak bio da zaustave upravo ono što je deci smetalo u zdravom odrastanju, ali i u uživanju u belilu i čistoći koje sa sobom donose snežne pahulje.

Posao još nije završen. Ove i naredne godine biće izgrađena i poslednja dva elektrofiltera na blokovima A-3 u Obrenovcu i B-2 na Ušću. Time će biti zaustavljeno najvidljivije zagađenje životne okoline ovog kraja. Svake godine u ovdašnjim termoelektranama sagori više od 20 miliona tona lignita. Kao produkt tog sagorevanja javlja se više od 3,5 miliona tona pepela i šljake koji se odlažu na oko 800 hektara ovdašnjih deponija. Pored toga, pri radu punim kapacitetom, u vazduh je emitovano 14 miliona kubnih metara dimnog gasa.

Zahvaljujući tako velikim ulaganjima emisija čvrstih čestica, odnosno prašine u vazduhu, smanjena je na TENT A 80 odsto u odnosu na 2002. godinu, dok je na dva najstarija termobloka A-1 i A-2 emisija prljavštine u vazduh smanjena čak 20 do 40 puta. Danas, na radost klinaca u Posavini i Kolubarskom okrugu, svi blokovi u TENT-u imaju elektrofiltere koji obezbeđuju da emisija prašine bude manja od 50 miligrama po metru kubnom, što je i ispod evropskih normi.

Veliki kapaciteti, na desnoj obali Save, iz kojih Srbija dobija 60 odsto električne energije, doneli su ogroman ekonomski i privredni razvoj ovom kraju. Uz mnogo dobra, stigli su, međutim, i problemi. Ne baš bezazleni, zbog kojih najmlađi nisu mogli da uživaju u belini snežnog pokrivača kao deca u onim krajevima Srbije gde nema visokih dimnjaka koji kvare zimsku čaroliju i boje je u crno.

Proizvodnja struje iz termoelektrana je osamdesetih godina bila pitanje razvoja i svakolikog privrednog i ekonomskog napretka države. Sasvim je razumljivo što je tada, pred tim imperativom, bila gotovo nevažna činjenica da su termoenergetska postrojenja jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Tadašnja tehnologija nije poznavala izgradnju postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova. I upravo je to donelo problem koji u prvo vreme i nije bio tako očigledan. Ali kada se dospelo do nivoa da je za manje od 12 sati sneg bio prekriven crnim tačkama pepela i čestica koje su iz dimnjaka padale po gradu i okolini, shvatilo se da je problem daleko veći od obične prašine na belom pokrivaču. Broj dece i odraslih sa respiratornim problemima povećavao se iz godine u godinu. Tako je sneg ponovo odigrao ključnu ulogu u otkrivanju „zverke” koja pravi problem ovdašnjim klincima.  

I dok se tokom ovih ledenih dana nastavlja neprestana borba radnika TENT-a da sistemu isporuče što veće količine struje, klinci u blizini ove fabrike ponovo uživaju u belom snegu i čistom vazduhu. Time, međutim, ekološka bitka nije završena. Prava ulaganja i projekti tek stižu na realizaciju. U zaštitu životne sredine do 2017. treba da se uloži oko 500 miliona evra. Od toga će samo u projekat odsumporavanja biti investirano oko 300 miliona evra, a ostatak u smanjenje emisije azotnih oksida.