„Vol strit džornal”: Kosovski model za Siriju

NjUJORK – Aktuelni američki predsednik Barak Obama trebalo bi da se suprotstavi sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu kao što se Bil Klinton suprotstavio Slobodanu Miloševiću povodom krize na Kosovu, navodi američki list „Vol strit džornal”.

Pošto krvoproliće i brutalnost diktatorskog režima u Siriji konačno počinju da izazivaju pasivnu Obaminu administraciju, Pentagon razmatra šta bi se moglo uraditi ako bi predsednik odlučio da odgovori na katastrofu u Siriji, piše u autorskom članku Fuad Adžami, viši saradnik Univerziteta Stenford i kopredsedavajući Radne grupe za islamizam i međunarodni poredak na Institutu Huver.

Pred sirijskom dilemom, bilo bi mudro da predsednik Obama razmotri način na koji je Bil Klinton izašao na kraj sa krizom na Kosovu 1999. godine, smatra Adžami.

Čekanje pred terorom koji sve više uzima maha i preuveličavanje moći režima koji se upustio u masovno ubijanje viđeno je i ranije - i sam Klinton je u početku sedeo skrštenih ruku kada je izbio sukob na Kosovu 1999. godine, podseća on.

Klinton je, ipak, naložio da se protiv Srbije otpočne vazdušna kampanja 23. marta 1999. godine, koja je trajala 11 nedelja i koja je onesposobila Miloševića da ratuje protiv kosovskih Albanaca, o čemu će bivši američki predsednik s ponosom govoriti u svojoj autobiografiji pet godina kasnije, navodi se u tekstu.

Što se tiče Sirije, predsednik Obama, u čijem je svetu, kako se navodi, tendencija čekanja postala zvanična politika, sada ima sličnu priliku da zaustavi „ubijanje nedužnih”. Tim pre što se režim u Damasku služi praznim pretnjama, ponestaje mu novca i oslanja se na vojsku koja nema vere u svoju misiju, pa bi mogao da bude srušen bez velikog američkog angažovanja, ocenjuje se u tekstu.

„Mogli bismo da priznamo sirijski Nacionalni savet kao legitimnu vlast, da uvedemo zonu zabrane letova u mnogim oblastima pod opsadom, da pomognemo u obuci i opremanju slobodne sirijske vojske, da podstaknemo Tursku da pruži veću podršku sirijskim vojnim dezerterima i da pozovemo bogate arapske zemlje da finansiraju te napore”, predlaže savetnik Univerziteta Stenford.

On upozorava da rizici, svakako, postoje, ali dodaje da je sramota što se masakri u Siriji i dalje ignorišu.

„Ako sada stupimo u akciju, predsednik Obama bi, kada bude pisao svoje memoare, mogao da opravda svoje postupke, ili barem da kaže da je u Homsu, Hami i Deri učinio sve što je bilo u njegovoj moći”, navodi se u članku „Vol strit džornala”.