Žongliranje sa milijardama i bilionima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašinton – Predsednik Obama obelodanio je budžet za fiskalnu 2013.   koji je ocenjen više kao politička reklama u izbornoj godini nego državni predračun, s obzirom na to da su šanse da bude usvojen u podeljenom Kongresu ravne nuli.

Uprkos tome, njegovim budžetskim ciframa posvećena je velika pažnja, jer otkrivaju Obaminu političku filozofiju i izbornu strategiju. Budžet, koji počinje 1. oktobra, pre svega je namenjen biračima koji, razume se, neće mnogo obraćati pažnju (niti će razumeti) detalje iz knjige od 256 strana, ali hoće na glavne poruke, kao što je ona da bogati treba da budu oporezovani više nego sada.

Glavne brojke u budžetu koji vrvi od milijardi i biliona su sledeće:

ukupni troškovi federalne države projektovani su na 3,8 biliona (3.800 milijardi) dolara. Na prihodnoj strani, dakle ono što će biti ubrano od poreza, samo je 2,9 biliona, što podrazumeva budžetsku rupu od 900 milijardi.

Taj deficit bi bio manji od onoga predviđenog u budžetu za ovu godinu (1,3 biliona), što je u dolarima isti budžetski manjak kao i onaj od pre tri godine, kada se Obama uselio u Belu kuću. Ali kao udeo u ukupnoj ekonomiji, ipak je manji.

Granica „održivog” deficita po međunarodnim i EU standardima  je tri odsto, a u ovdašnjim projekcijama to će biti dostignuto tek 2017. U međuvremenu, Obama, pa i neki drugi predsednik koji dođe posle njega, nema, za razliku od ostatka sveta, nekog međunarodnog arbitra poput MMF-a da ga budžetski disciplinuje jer Amerika ima jedinstvenu poziciju da je njena valuta, dolar, i rezervni novac sveta.

Što se političke poruke Obaminog budžeta tiče, ona je, najkraće rečeno, da nije vreme da se steže kaiš, već da ekonomski oporavak treba podržati novim stimulansima.

Tako je predviđeno da se zadrže niži porezi na plate, da se poreski podstiče domaća proizvodnja, a 125 milijardi je namenjeno investicijama u puteve i pruge.

Manje para nego ove fiskalne godine, u sledećoj bi imali ministarstva odbrane, poljoprivrede, finansija, pravde, rada, domovinske bezbednosti i Agencija za zaštitu prirode.

Glavni politički elemenat Obaminog budžeta jeste uvođenje „Bafetovog pravila” (nazvanog po najbogatijem Amerikancu, investitoru Vorenu Bafetu), odnosno oporezivanje prihoda od kapitalnih investicija po istoj stopi kao i plata, dakle po stopi između 30 i 40 odsto.

To su praktično prihodi jedan odsto najbogatijih Amerikanaca, koji su dosad bili povlašćeni, jer je kapitalna dobit sada oporezovana sa oko 15 odsto, pa tako ispada da Bafetova sekretarica na svoja primanja procentualno državi daje biše nego njen šef na čiji se račun svake godine sliva na stotine miliona.

To će biti i glavno Obamino oružje u već započetoj izbornoj kampanji, namenjeno pre svega borbi protiv republikanskog favorita za predsedničku nominaciju Mita Romnija, čije je bogatstvo oporezovano upravo po „milionerskoj” stopi od 15 odsto.

Romni je Obamin budžet dočekao „na nož”, ocenivši ga „uvredom za američke poreske obveznike”.

Najnovija sondaža raspoloženja birača koju je uradio „Pju istraživački centar”, ovde veoma ugledna institucija, pokazuje da je Obama prvi put u značajnoj prednosti nad republikanskim rivalima. Vodi sa osam poena u sučeljavanju sa Romnijem, 10 sa Rikom Santorumom, a čak 18 ako bi mu izazivač bio Njut Gingrič.

M. Mišić