Srbija razgovara: Čiji je Dom novinara

Zgra­da Do­ma no­vi­na­ra Sr­bi­je u be­o­grad­skoj Re­sav­skoj uli­ci vi­še od de­ce­ni­ju pred­met je spo­ra Udru­že­nja no­vi­na­ra Sr­bi­je (UNS), ko­je tvr­di da je je­di­ni vla­snik objek­ta, i Ne­za­vi­snog udru­že­nja no­vi­na­ra Sr­bi­je (NUNS), ko­je sma­tra da i oni ima­ju pra­vo vla­sni­štva nad tom imo­vi­nom, bu­du­ći da su nje­go­vi čla­no­vi ne­ka­da bi­li čla­no­vi UNS-a. O to­me da li je ne­dav­na pre­su­da Ape­la­ci­o­nog su­da po ko­joj je zgra­da pro­gla­še­na za­jed­nič­kim vla­sni­štvom re­še­nje pri­hva­tlji­vo za obe stra­ne ili iz­vor no­vih ne­spo­ra­zu­ma i sud­skih spo­ro­va raz­go­va­ra­li smo s Jel­kom Jo­va­no­vić, pot­pred­sed­ni­com NUNS-a, i Ni­nom Bra­jo­vi­ćem, ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom UNS-a.

Po­li­ti­ka: Ka­kva je va­ša re­ak­ci­ja na pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da?

Bra­jo­vić: Pre­su­da je ne­za­ko­ni­ta za­to što ne po­sto­ji ni­je­dan za­kon ko­ji mo­že da utvr­di da ne­ko mo­že da stek­ne za­jed­nič­ku imo­vi­nu na taj na­čin. Imo­vi­na se sti­če prav­nim po­slom, za­ko­nom, na­sle­đi­va­njem, što, ta­ko­đe, NUNS ne is­pu­nja­va. U tri raz­li­či­ta sud­ska spo­ra pred šest sud­skih in­stan­ci su­do­vi su po­tvr­di­li da je UNS vla­snik Do­ma no­vi­na­ra. Da­kle, ova pre­su­da je iz­u­ze­tak i Ape­la­ci­o­ni sud je do­neo ko­ri­ste­ći se mo­ral­no-po­li­tič­kim, a ne prav­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, pa je jed­nom ve­ćin­skom udru­že­nju no­vi­na­ra od­u­ze­to mo­ral­no pra­vo da u pot­pu­no­sti ras­po­la­že svo­jom imo­vi­nom.

Jo­va­no­vić: Mi ni­smo ni do sa­da ko­men­ta­ri­sa­li pre­su­de, pa ne­će­mo ni ovu iako je iz­vr­šna u na­šu ko­rist. U iz­ve­snom smi­slu po­stu­pak još tra­je zbog zah­te­va za re­vi­zi­ju i ustav­ne žal­be ko­je je pod­neo UNS, pa je­di­no što mo­gu da ka­žem je­ste da mo­je ko­le­ge i ja sma­tra­mo da su se prav­da i pra­vo ovog pu­ta su­sre­li. Ape­la­ci­o­ni sud je pri­hva­tio sve­do­če­nja, pre sve­ga, na­ših sve­do­ka, me­đu ko­ji­ma su bi­la i dva biv­ša pred­sed­ni­ka UNS-a, Za­ha­ri­je Tr­nav­če­vić, ko­ji je naš član, i Lji­lja­na Zor­kić-Tu­ru­dić, ko­ja je ak­tiv­na čla­ni­ca UNS-a i da­nas. Oni, kao i niz dru­gih sve­do­ka, po­tvr­di­li su da je ve­li­ka gru­pa no­vi­na­ra u vre­me de­ve­de­se­tih bi­la pri­nu­đe­na da osnu­je no­vo udru­že­nje jer ni­su mo­gli u okvi­ru ta­da je­di­nog udru­že­nja UNS-a ne­ko­li­ko go­di­na da na­met­nu pro­fe­si­o­nal­nost. Su­prot­sta­vlja­li su se slu­že­nju re­ži­mu, rat­no­hu­škač­kom i pro­pa­gand­nom ra­du i svim osta­lim stva­ri­ma ko­je su bi­le svoj­stve­ne re­ži­mu Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i nje­go­vim sled­be­ni­ci­ma. Po­ka­za­li smo i da se ru­ko­vod­stvo UNS-a ni­je dr­ža­lo sop­stve­nog sta­tu­ta. Je­di­ni raz­log za osni­va­nje NUNS-a ta­da i za nje­gov op­sta­nak do da­nas bi­lo je in­si­sti­ra­nje na pro­fe­si­o­na­li­zmu.

Bra­jo­vić: Ja se se­ćam da su svi sve­do­ci re­kli da je u pi­ta­nju osni­va­nje no­vog udru­že­nja, da­kle, pro­blem je u to­me što NUNS ne­ma kon­ti­nu­i­tet, pa ni kon­ti­nu­i­tet imo­vi­ne nad zgra­dom. I tu je je­di­ni pro­blem.

Po­li­ti­ka: Da li čla­no­vi NUNS-a, ko­ji su do­brim de­lom bi­li čla­no­vi UNS-a, ima­ju bi­lo ka­kva pra­va u od­no­su na imo­vi­nu udru­že­nja ko­jem su ne­kad pri­pa­da­li?

Bra­jo­vić: Pra­va ni­su spor­na. Mi ni­smo spo­ri­li mo­ral­no pra­vo ko­le­ga­ma iz NUNS-a da ko­ri­ste Dom no­vi­na­ra, to pra­vo sam na ne­ki na­čin i zva­nič­no po­tvr­dio ka­da se NUNS na­sil­no, uz po­moć po­li­ci­je, use­lio 2002. go­di­ne u zgra­du Do­ma no­vi­na­ra. Ta­da sam če­sti­tao Gor­da­ni Su­ši use­lje­nje i po­že­leo da se svi pro­ble­mi iz­me­đu dva udru­že­nja ubu­du­će re­ša­va­ju do­go­vo­rom. Bi­lo je niz ta­kvih po­ku­ša­ja i obra­ća­nja skup­šti­ni NUNS-a, ba­rem mo­jih, jer sam u dva man­da­ta bio pred­sed­nik UNS-a. Pro­šle go­di­ne, po­što smo do­bi­li po­no­vo po­volj­nu pre­su­du i po­što je Pr­vi osnov­ni sud još je­dan­put po­tvr­dio da zgra­da pri­pa­da UNS-u, po­zvao sam da ne tro­ši­mo pa­re i ne par­ni­či­mo se oko to­ga ne­go da se do­go­vo­ri­mo, a mo­gu­ći su i bo­lji do­go­vo­ri od onih ko­je sa­da ima­mo.

Jo­va­no­vić: Tač­no je da je upra­va UNS-a u jed­nom tre­nut­ku do­zvo­li­la da ko­ri­sti­mo dru­gi sprat bez na­kna­de za ki­ri­ju, ali po­sto­ji i spor ko­ji je UNS po­kre­nuo za na­še ise­lje­nje. Taj spor još ni­je okon­čan za­to što se če­kao re­zul­tat ovog spo­ra i pret­po­sta­vljam da će bi­ti re­šen u na­šu ko­rist po­što je pre­su­da Ape­la­ci­o­nog su­da iz­vr­šna. Sa­gla­sna sam, kao i ve­ru­jem svi na­ši čla­no­vi, da je naj­bo­lje sve na­red­ne spo­ro­ve re­ši­ti van su­da jer su su­đe­nja is­cr­plji­va­nje vre­me­na i sna­ga i sku­pa su. Ali, mi ne že­li­mo po­li­ti­zo­va­nje spo­ra, po­što u ovom po­stup­ku uop­šte ni­je reč o po­li­tič­kim uve­re­nji­ma ne­go stva­ri­ma prav­ne i imo­vin­ske pri­ro­de.

Bra­jo­vić: Bi­la bi sre­ća da slu­čaj ni­je po­li­tič­ki. Či­ta­ju­ći pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da, ja­sno je da se ona ne za­sni­va na za­ko­nu, ne­go na po­li­tič­koj po­dob­no­sti ne­kih no­vi­na­ra u pro­šlo­sti jer se jed­no udru­že­nje, UNS, pro­gla­ša­va od­go­vor­nim za ne­po­što­va­nje ko­dek­sa i vla­sti­tog sta­tu­ta i za­to mu se od­u­zi­ma imo­vi­na. Ta­ko­đe, NUNS je pre 5. ok­to­bra imao Kon­ven­ci­ju sa stran­ka­ma DOS-a, po­red osta­log i o to­me, u tač­ki osam, da se Dom no­vi­na­ra da na rav­no­prav­no ko­ri­šće­nje svim no­vi­nar­skim udru­že­nji­ma, na­kon što stran­ke DOS-a do­đu na vlast. I evo vi­di­te da­nas se to obe­ća­nje is­pu­nja­va.

Jo­va­no­vić: Da ste vi u pra­vu, da smo mi u NUNS-u, ru­ko­vod­stvo i čla­no­vi, pre 5. ok­to­bra bi­li po­li­tič­ki ak­ti­vi­sti i po­slu­šni­ci re­ži­ma no­vog re­ži­ma mi bi­smo ve­o­ma la­ko do­bi­li zgra­du. Osno­va­li bi­smo kri­zni štab, kao što je bi­lo ta­da po­pu­lar­no, ušli u zgra­du i bo­jim se da sud­skih spo­ro­va ne bi ni bi­lo. Ne, to se ni­je de­si­lo za­to što mi ni­smo ta­ko hte­li. Do­šli smo kod vas ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je i odr­ža­li sa­sta­nak s va­ma u Re­sav­skoj 28.

Bra­jo­vić: Je­sam li ta­da po­nu­dio da sve mo­že da se zo­ve NUNS i da na če­lu sve­ga mo­že da sto­ji Gor­da­na Su­ša, ali uz je­dan uslov da se pi­ta­ju svi no­vi­na­ri Sr­bi­je na jed­noj ma­kar „ko­zač­koj“ skup­šti­ni?

Jo­va­no­vić: Ni­je mo­glo sve da se zo­ve NUNS, jer ste vi ima­li ogro­man ba­gaž. A ka­ko je lu­stra­ci­ja iz­o­sta­la ni­smo mo­gli da do­zvo­li­mo da se ka­že: „Evo, ni­smo vi­še UNS, svi smo NUNS i sad smo svi či­sti”. Mi po­štu­je­mo od­lu­ke va­šeg Su­da ča­sti da ured­ni­ke re­žim­skih me­di­ja is­klju­či iz član­stva, ali to ni­je do­volj­na ce­na za uni­šta­va­nje pro­fe­si­je. Uosta­lom, pro­šlo­go­di­šnja skup­šti­ne NUNS-a od­lu­či­la je da se još ni­su ste­kli uslo­vi za uje­di­nja­va­nje za­to što su okol­no­sti ko­je su i do­ve­le do osni­va­nja NUNS-a, na­ža­lost, u do­broj me­ri i da­lje na sna­zi. Za oba udru­že­nja je do­bro da ne­ma no­vih sud­skih po­stu­pa­ka i tro­ško­va, da se do­go­vo­ri­mo o za­jed­nič­kom upra­vlja­nju ili po­de­li vla­sni­štva. Na­ma je to po­seb­no va­žno da se ne is­cr­plju­je­mo u da­ljem op­sta­ja­nju sa­mo kroz pro­jek­te i da ima­mo deo pri­ho­da ko­je mo­že­mo, u ovim kri­znim vre­me­ni­ma, usme­ri­ti čla­no­vi­ma ko­ji­ma je po­moć neo­p­hod­na.

Bra­jo­vić: Kad već go­vo­ri­mo o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, NUNS je vla­snik pro­fit­nog pred­u­ze­će Me­di­ja cen­tra. Kao što UNS ima ne­ke svo­je pri­ho­de ima ih i NUNS. Da li on­da ima­mo i mi pra­vo na ne­što što je ne­ko fi­nan­si­rao iz ino­stran­stva, od­no­sno na Me­di­ja cen­tar ili je to eks­klu­ziv­no pra­vo čla­no­va NUNS-a?

Jo­va­no­vić: Ko­li­ko znam pre­ma UNS-ovom sta­tu­tu i vi mo­že­te da for­mi­ra­te pred­u­ze­će. Mi smo bi­li pri­nu­đe­ni da osnu­je­mo Me­di­ja cen­tar ka­ko bi­smo op­sta­li.

Bra­jo­vić: Za­ni­mlji­vo je pi­ta­nje ka­ko Me­di­ja cen­tar ko­ri­sti „eks­tra” zo­nu gra­da Be­o­gra­da po ce­ni od 600 i 300 di­na­ra po me­tru kva­drat­nom. To je is­pod mi­ni­mal­ne ce­ne ko­ju do­zvo­lja­va­ju pro­pi­si gra­da Be­o­gra­da.

Jo­va­no­vić: Mi­slim da i dru­ga udru­že­nja u toj zo­ni ima­ju slič­nu ce­nu.

Bra­jo­vić: U toj zo­ni 300 di­na­ra?

Jo­va­no­vić: Ne znam tač­ne iz­no­se, oda­kle vam 300 di­na­ra?

Bra­jo­vić: Imam ugo­vor.

Jo­va­no­vić: Je­ste li taj ugo­vor na­šli na saj­tu?

Bra­jo­vić: Ne, do­bi­li smo ga po Za­ko­nu o do­stup­no­sti in­for­ma­ci­ja.

Po­li­ti­ka: NUNS je imao ide­ju da se osnu­je za­du­žbi­na ili le­gat, ko­joj bi pri­pao i Dom no­vi­na­ra, i da se tom imo­vi­nom za­jed­nič­ki upra­vlja.

Bra­jo­vić: Da, ali tre­ba da se is­pu­ni uslov o za­jed­nič­koj imo­vi­ni. Mi spo­ri­mo da je Dom no­vi­na­ra za­jed­nič­ka imo­vi­na. Le­gat ne mo­že da osta­vi prav­no li­ce, već fi­zič­ko kao za­du­žbi­nu ge­ne­ra­ci­ja­ma.

Jo­va­no­vić: Kao što je i Dom no­vi­na­ra!

Bra­jo­vić: Zgra­du je na­pra­vi­la be­o­grad­ska sek­ci­ja Ju­go­slo­ven­skog no­vi­nar­skog udru­že­nja či­ju tra­di­ci­ju ba­šti­ni UNS i pre­ma to­me ne mo­že bi­ti le­gat. NUNS ne sa­mo da nas je tu­žio za zgra­du u Re­sav­skoj ne­go se obra­tio i pra­vo­bra­ni­la­štvu Be­o­gra­da i Sr­bi­je i tra­žio da nam se odu­zme i po­slov­ni pro­stor u Knez Mi­ha­i­lo­voj, gde je Pres-cen­tar UNS-a i Sa­vez no­vi­na­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Tu tu­žbu je u ma­ju 2010. go­di­ne na­pi­sao NUNS, a mol­bu pra­vo­bra­ni­la­štvu pot­pi­sao Đor­đe Vla­jić, ta­da­šnji pred­sed­nik NUNS-a.

Jo­va­no­vić: I da li je taj spor po­kre­nut?

Bra­jo­vić: Na sre­ću ni­je da­le­ko. S dru­ge stra­ne, mi ni­kad ni­smo i ne­će­mo pod­no­si­ti zah­tev gra­du da vam ne da po­slov­ni pro­stor is­pod mi­ni­mal­ne ce­ne ko­ju su pro­pi­sa­li sa­mom ured­bom. Ne­ka se grad ti­me ba­vi.

Jo­va­no­vić: A od ka­da vi ko­ri­sti­te zgra­du u Re­sav­skoj?

Bra­jo­vić: Od 1986. go­di­ne, jer je bi­la na­ci­o­na­li­zo­va­na, pa ju je pre­u­zeo Tan­jug, pa Za­vod za sta­ti­sti­ku…

Jo­va­no­vić: Znam i ka­ko je vra­će­na: po­li­tič­kom vo­ljom Dra­go­sla­va Mar­ko­vi­ća i za­hva­lju­ju­ći za­ko­nu ko­ji je va­žio je­dan dan.

Bra­jo­vić: To je lex spe­ci­a­lis.

Jo­va­no­vić: Ali je to bi­la dru­štve­na imo­vi­na i ni­je vam vra­će­na, već da­ta na ko­ri­šće­nje.

Bra­jo­vić: Na ko­ri­šće­nje i ras­po­la­ga­nje. Ras­po­la­ga­nje dru­štve­nom imo­vi­nom je za­me­na za vla­sni­štvo ko­ji je pru­žao mo­guć­nost i da je otu­đi­te. Zna­či – pun ka­pa­ci­tet vla­sni­štva u okvi­ru so­ci­ja­li­stič­kog ure­đe­nja. Po pa­du Ber­lin­skog zi­da mi smo ste­kli uslo­ve da imo­vi­nu uknji­ži­mo i to smo i ura­di­li.

Jo­va­no­vić: Ni­sam zna­la da je Ber­lin­ski zid imao uti­caj i na to. Za­što imo­vi­nu ni­ste od­mah uknji­ži­li?

Bra­jo­vić: Onog ča­sa ka­da sam sa­znao da po­sto­ji za­kon­ska mo­guć­nost to sam i uči­nio.

Jo­va­no­vić: Zna­či, 2003. go­di­ne?

Bra­jo­vić: Da. Kao gra­đan­sko prav­no li­ce, za raz­li­ku od NUNS-a ko­ji je bio dru­štve­na or­ga­ni­za­ci­ja, mi smo po za­ko­nu do­bi­li pra­vo da imo­vi­nu uknji­ži­mo kao vla­sni­štvo. Ni­smo ni­šta dru­go ura­di­li ne­go spro­ve­li za­kon­sku od­red­bu ko­ja je bi­la na sna­zi, a s ko­jom se sa­gla­si­lo i Re­pu­blič­ko jav­no pra­vo­bra­ni­la­štvo. Oni su bri­nu­li o dru­štve­noj imo­vi­ni, kao što vi „bri­ne­te” o dr­žav­noj, pa pod­no­si­te pra­vo­bra­ni­la­štvu tu­žbu ko­ju tre­ba da spro­ve­du pro­tiv UNS-a. To je ono što nam sme­ta.

Jo­va­no­vić: Na­ma 18 go­di­na sme­ta to što smo si­ro­če i po­red svih za­kon­skih pra­va. Me­ni bi bi­lo dra­go da su stva­ri za­vr­še­ne bez sud­skih po­stu­pa­ka i spo­ro­va. Sad smo tu gde smo, po­sle iz­vr­šne pre­su­de Ape­la­ci­o­nog su­da, a mi­slim da je sa­da već i uknji­žba go­to­va, in­te­re­su­je nas da li po­sto­je oba­ve­ze za ko­je se ne zna, re­ci­mo ne­ki hi­po­te­kar­ni kre­di­ti? To će bi­ti vr­lo ne­zgod­no ako do­bi­je­mo u mi­raz.

Bra­jo­vić: Mi­slim da ne­će bi­ti ni­ka­kav pro­blem da pre­su­da bu­de sta­vlje­na van sna­ge. Ni Ustav­ni ni Vr­hov­ni ka­sa­ci­o­ni sud, ako se po­štu­ju za­ko­ni, ne mo­gu da po­tvr­de ustav­nost i za­ko­ni­tost ove pre­su­de. Bi­lo bi le­po da bu­de­te fer pre­ma na­ma kao što smo mi bi­li pre­ma va­ma ka­da smo, i to dva pu­ta, ima­li istu ova­kvu pre­su­du. Ta­da ni­smo pred­u­zi­ma­li ni­ka­kve ko­ra­ke o ko­jim vi sa­da pri­ča­te.

Jo­va­no­vić: A zah­tev za ise­lje­nje?

Bra­jo­vić: Taj zah­tev je bio sim­bo­li­čan na­kon va­šeg na­sil­nog use­lje­nja. Ni­ka­da se ni­smo in­te­re­so­va­li za nje­go­vu sud­bi­nu. U sva­kom slu­ča­ju, ni­ka­da ni­smo tra­ži­li na­pla­tu sud­skih tro­ško­va, pre­pu­sti­li smo da ko­ri­sti­te van­red­ni prav­ni lek i mi­slim da tre­ba to da ura­di­te i kad smo mi u pi­ta­nju.

Po­li­ti­ka: Da li je mo­gu­će spor re­ši­ti do­go­vo­rom?

Bra­jo­vić: Za­jed­nič­ka imo­vi­na, ako bi op­sta­la ova­ko na­ka­rad­na pre­su­da, tra­ži­la bi da­lje utvr­đi­va­nje ko­li­ko ko­me pri­pa­da. To bi bio ma­ra­ton­ski i ne­pro­duk­ti­van spor. Ako bu­de pa­me­ti da se na­pra­vi ne­ki do­go­vor, da sva­ko pri­hva­ti i ne­što što mu ne od­go­va­ra, on­da će­mo do­ći do re­še­nja.

Jo­va­no­vić: Mi smo za do­go­vor. Ni sa­da ne bi­smo išli na sud da ni­smo mo­ra­li. Na­dam se da ni NUNS ni UNS ne­će mo­ra­ti vi­še da se po­ja­vlju­ju u jav­no­sti zbog to­ga, već zbog svog osnov­nog po­sla – za­šti­ta i una­pre­đe­nje pro­fe­si­je.