Sante nasrću na beogradsko priobalje

Tri marine su zbrisane, a jedna oštećena, potonulo je verovatno više od stotinu čamaca i jedan splav, a još desetine rečnih klubova se bore da odole pritisku leda. To su posledice karambola koje su sante načinile na Dunavu, od Zemunskog keja do hotela „Jugoslavija”, u Beogradu. Tri broda potiskivača juče su pokušavali da razvale ledeni pokrivač, koji preti da se pretvori u posmrtni pokrov za objekte u tom delu beogradskog priobalja. Nije izvesno koliko dugo će smeti da nastave s naporima, jer Dunavom pristiže još 20 kilometara leda. Vlasnici plovila i objekata optužuju grad i državu da ih nisu na vreme upozorili da su u subotu od Slankamena ka Beogradu krenule masivne sante i da im nisu pružili gotovo nikakvu zaštitu od ove teške zime. Nadležni tvrde da su učinili sve što su mogli i da oštećeni nisu preduzeli sve mere opreza koje su bile naložene.

U iščekivanju sledećeg udara, radnici rečnih klubova s užadima i polugama pokušavaju da objekte vrate u ležišta i učvrste. Ostali su bez većine potpornih greda koje su savijene kao potrošene žvake. Zgužvani su i čamci koji još proviruju kroz ledeni pokrivač. Njihovi vlasnici, uz pomoć ekipa „Beograd voda”, pokušavali su da, skačući sa sante na santu, teturajući niz daske, prebačene preko delova gde voda nije potpuno prekrivena ledom, dođu do plovila, prikače na njih konopac i izvuku ih na obalu pre nego što nestanu u Dunavu. Za rekaciju pre naleta santi, kažu, vremena nije bilo, jer su one za manje od desetak minuta počistile sve pred sobom.

--------------------------------------------------

Sante zgužvale čamce i splavove

Verovatno je više od stotinu čamaca potonulo, tri marine potpuno su zbrisane, a jedna je oštećena, jedan splav je pod vodom, a ostali, među kojima su i neki od najluksuznijih u Beogradu, jedva su se juče držali na šipovima i pontonima

Na dorćolksom keju – starosedeoci ne pamte ovakve nanose leda (Foto D.Ćirkov)

Zgužvani čamci, splavovi izubijani i nahereni, nalegli jedan na drugi, olupine koje proviruju iz leda – prizor je u priobalju od Zemunskog keja do hotela „Jugoslavija”. Otkako su prekjuče sante napravile karambol na tom potezu Dunava, vlasnici splavova, marina i čamaca ne znaju šta da rade, da li da spasavaju što se spasti može, ili da i sami skaču pod led.

Verovatno je više od stotinu čamaca potonulo. Tri marine, u kojima su oni bili sklonjeni, potpuno su zbrisane, a još jedna je oštećena. Jedan splav je pod vodom, a desetine njih, među kojima su i neki od najluksuznijih u Beogradu, jedva su se juče držali na šipovima i pontonima. Moguće je da će oni biti prepušteni sreći jer tri broda potiskivača razgrću nanose koliko mogu, ali već se razmišlja o njihovom povlačenju pošto još 20 kilometara leda pristiže Dunavom.

Radnici sa rečnih klubova povlače užad i pokušavaju da objekte vrate na mesto i učvrste ih pred sledeći udar leda. Potporne grede od debelog gvožđa, koje ih vezuju za obalu, savijene su kao kifle. Pristupni mostići i stepeništa su im sabijeni u ogromne federe.

– Ponton obližnjeg splava podvukao se ispod našeg pontona. Sve se desilo za pet minuta. Splav je bio pun gostiju kad nas je blago zaljuljalo, rekli smo ljudima da izađu, neki su se mašili za novčanike, ali smo ih tako reći izbacili na obalu. Izvukli su se koji trenutak pre nego što je tresnulo iz sve snage – kažu na splavu „Savana”.

Nešto dalje od njih, za razgovor niti su imali vremena, niti su za njega bili raspoloženi. Ledena ploča nalegla je na terasu „Amsterdama” i gurnula splav ka „Bibisu”, koji se nabio na „Bahus”.

– Da je između splavova ostavljen dovoljan razmak, ne bi bilo ovakve štete. Ali, malo ko je pazio na pravila – kaže Zoran Matić, pomoćnik direktora „Beogradvoda”, koji, upitan zašto nije održan najavljeni konkurs za dodelu mesta splavovima, posle kojeg bi se takva pravila zavela, odgovara da njegova ustanova ne odlučuje o tome.

Borba sa ledom bila je previše naporna i za jedan od potiskivača, „Topolu”, kome je pumpa juče pukla pa je ukotvljen dok ne stigne novi deo. Potiskivači nisu mogli ranije da razbijaju led u ovom pojasu zato što je pokrivač tada bio previše debeo i čvrst, navode nadležni.

– Nismo mogli ni da angažujemo prave jake ledolomce, zato što smo se plašili đubreta sa splavova koje se ovde nataložilo. Ko zna čega sve na dnu ima, možda i poneko sidro. I ledolomci su tu mogli da stradaju, pa bismo imali više štete nego koristi da smo ih doveli – objašnjavaju u jednoj od ustanova zaduženih za reke, mada u takvu procenu, nezvanično, „Politikin” sagovornik iz druge nadležne ustanove nije ubeđen.

Izostanak ledolomaca samo je jedna od primedaba koju na revnost države ima nautički klub „Zemun”, jedan od onih koji su maltene uništeni.

– Samo šipovi su nam vredeli 250.000 evra. Računajući i ostalu opremu i čamce, šteta je verovatno veća od milion evra. Led je u subotu krenuo od Slankamena, a nas niko nije upozorio. Izvukli bismo čamce na obalu, ali isprva to nismo mogli jer su rekonstruisali Zemunski kej. Nedavno su radovi zaustavljeni, ali nije izgrađen prag za izvlačenje čamaca. Vodostaj je bio nizak, tako da smo između površine reke i nasipa imali 60 centimetara, što je bilo previsoko – kaže Mile Bošnjak, predsednik kluba.

Praga na Zemunskom keju nema, potvrđuje Matić, ali je čamce trebalo poterati do restorana „Šaran” ili do marine „4. jul”, odakle su mogli biti izvučeni na kopno. Upozorenje da se svi objekti uklone iz vode kapetanije su izdale još 2. februara, navode u republičkoj Direkciji za vode, gde tvrde da nisu pogrešili kada su prošle nedelje naveli da situacija kod Slankamena, gde je vodostaj bio naglo porastao za dva metra zbog nagomilavanja leda, nije kritična.

– Problem je što se od onda led pokrenuo, a više puta smo upozoravali da su u tom slučaju moguće nevolje. Za ledolomcima nema potrebe jer bismo njima samo ubrzali sante. Lokalne samouprave su odgovorne za svoje akvatorije i one su morale da paze koliko dozvola izdaju, koliko je objekata na njihovim obalama i da li su svi na mestu gde mogu biti bezbedni – smatra Aleksandar Prodanović, direktor direkcije.

Dozvole za držanje objekata u priobalju je trebalo da budu podeljene na konkursu za dodelu mesta. Vlasnici splavova i marina se sada listom pitaju za šta svake godine daju milionske sume na ime raznih taksa kada ih država i grad nisu zaštitili. Čamdžije jadikuju jer u Beogradu nema dovoljno zimovnika gde bi plovila mogla biti bezbedna dok ne otopli. Na ovakve prigovore, koji su se čuli i ranije, standardan odgovor grada bio je „čim održimo konkurs, imaćemo i red u priobalju i više novca za ulaganja u potrebe onih koji će zadržati mesto na Dunavu i Savi”. I eto nas u začaranom krugu, koji se ubrzao, pretvorio u vrtlog i usisao plovila i objekte od Zemunskog keja do „Juge”.

----------------------------------------------

Samo kasko osiguranje donosi odštetu

Oni koji su, osim obavezne polise, za svoje čamce uzeli i kasko osiguranje moći će da potražuju naplatu štete koju im je naneo led na Dunavu, rečeno je Beti u „Delta đeneraliju”. Nijedan splav na Zemunskom keju kod hotela „Jugoslavija” nije osiguran. Oni se veoma retko osiguravaju, prvenstveno zbog nezainteresovanosti vlasnika, ali i zbog neodgovarajuće građe i zaštite takvih objekata. Često je reč o nesigurnim drvenim konstrukcijama premazanim lako zapaljivim sredstvima, kažu u osiguravajućim društvima.