U rovu svi isti, u miru različiti

Niš – Čla­no­vi broj­nih udru­že­nja uče­sni­ka po­sled­njih rat­nih su­ko­ba na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je, od­no­sno na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, a ko­ji ži­ve u Ni­šu, po ko zna ko­ji put po­no­vo su pri­mo­ra­ni da po­dig­nu glas i za­tra­že prav­du. Ili, bo­lje re­če­no, da po­tra­že isti tret­man kao što ima­ju nji­ho­ve rat­ne ko­le­ge iz Be­o­gra­da i dru­gih gra­do­va. I na po­čet­ku ove go­di­ne nji­hov sta­tus raz­li­ku­je se u mno­go če­mu i oni, rat­ni ve­te­ra­ni, sma­tra­ju­ći da su u pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju i na sva­kom ko­ra­ku ošte­će­ni, po­ku­ša­va­ju da se iz­bo­re za pra­va ko­ja im sle­du­ju. Mi­lan Ra­doj­ko­vić, pred­sed­nik Po­kre­ta ve­te­ra­na u Ni­šu, o naj­no­vi­joj bor­bi uče­sni­ka ra­to­va iz ni­škog kra­ja za po­volj­ni­ji po­lo­žaj i prav­du ka­že:

– Ma­la smo ze­mlja, ali mno­go je u sve­mu raz­li­ke od nje­nog se­ve­ra do kraj­njeg ju­ga, što mi, rat­ni ve­te­ra­ni, naj­vi­še ose­ća­mo. Na­ve­šću sa­mo je­dan prost pri­mer: u Be­o­gra­du, u sko­ro svim grad­skim op­šti­na­ma, a isti je slu­čaj i u ve­ći­ni gra­do­va u Voj­vo­di­ni i se­ver­no od Ni­ša, uče­sni­ci ra­to­va de­ve­de­se­tih go­di­na  do­bi­li su od svo­jih lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va po­red sve­ga osta­log i be­ni­fi­ci­je za tro­ško­ve na ime ko­mu­nal­nih uslu­ga. Kon­kret­no, u Be­o­gra­du rat­ni ve­te­ra­ni ima­ju po­pust od čak 50 od­sto za ra­ču­ne za utro­še­nu vo­du, za iz­no­še­nje sme­ća, za za­jed­nič­ke tro­ško­ve u stam­be­nim zgra­da­ma u ko­ji­ma ži­ve, pa čak i za gre­ja­nje. U de­se­tak po­sled­njih go­di­na, iako smo ne­bro­je­no mno­go pu­ta tra­ži­li i mo­li­li, mi u Ni­šu ni­smo ni­šta do­bi­li.

Po­seb­no is­ti­če Ra­doj­ko­vić da je u dru­gim sre­di­na­ma bi­lo mno­go vi­še raz­u­me­va­nja za uče­sni­ke ra­ta:

– Na­pra­vlje­ne su dra­stič­ne raz­li­ke u na­šoj ze­mlji što nas na­vo­di sa­mo na je­dan za­klju­čak – da smo u ra­tu, dok smo bi­li u ro­vo­vi­ma, ka­da se bra­ni­la do­mo­vi­na, svi bi­li isti, a da smo sa­da u mir­no­dop­ska vre­me­na mi gra­đa­ni „dru­gog re­da“. U dru­gim sre­di­na­ma se do­de­lju­ju sta­no­vi, gra­de ku­će ili da­ju kre­di­ti za iz­grad­nju, ka­ko bi uče­sni­ci ra­ta ima­li krov nad gla­vom. Isto ta­ko za rat­ne ve­te­ra­ne pro­na­la­ze se lak­ši i pro­hod­ni­ji pu­te­vi i na­či­ni da im se obez­be­di po­sao, shod­no kva­li­fi­ka­ci­ja­ma i po­tre­ba­ma. Mi smo u pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju i na tom pla­nu. Ka­ko on­da rat­ni ve­te­ran bez po­sla mo­že da pla­ća ra­ču­ne, ko­ji mu sti­žu za ko­mu­na­li­je i uslu­ge. Za­to pi­tam da li je te­ško da se rat­ni ve­te­ra­ni sa­gle­da­ju dru­ga­či­je – da oni ko­ji ne­ma­ju po­sao do­bi­ju be­ni­fi­ci­je ma­kar za ko­mu­nal­ne tro­ško­ve… – is­pri­čao nam je Ra­doj­ko­vić.

Po­kret ve­te­ra­na Ni­ša upu­tio je otvo­re­no pi­smo gra­do­na­čel­ni­ku, Grad­skom ve­ću i Skup­šti­ni gra­da, gde su je­di­no do sa­da do­bi­li po­dr­šku. Zah­te­ve za oslo­ba­đa­nje od pla­ća­nja pu­nih iz­no­sa za ko­mu­nal­ne tro­ško­ve pot­pi­sa­lo je 1.750 čla­no­va udru­že­nja uče­sni­ka ra­to­va sa ni­škog pod­ruč­ja u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na, ko­ji oče­ku­ju s pra­vom da svi u gra­du ko­ji to mo­gu ko­nač­no po­mog­nu. Jer, okle­va­nje u re­ša­va­nju ne baš ma­log pro­ble­ma sa­mo još vi­še, ka­že Mi­lan Ra­doj­ko­vić, po­gor­ša­va po­lo­žaj uče­sni­ka ra­ta i te­žak ži­vot nji­ho­vih po­ro­di­ca.

To­ma To­do­ro­vić