Pravo građanstva za rokenrol

Doktor istorije i veliki zaljubljenik u rokenrol Aleksandar Raković pet godina je pisao doktorsku disertaciju posvećenu ovom muzičkom pravcu. Disertaciju je zatim dopunio, i krajem prošle godine objavio knjigu „Rokenrol u Jugoslaviji 1956–1968”.

Uz obimnu arhivsku građu i razgovore sa muzičkim kritičarima i rokerima sa prostora bivše Jugoslavije, kontaktirao je i s nekadašnjim funkcionerima Saveza omladine Jugoslavije i Saveza komunista Srbije.

– Oni su posebno važni jer se preko Saveza omladine Jugoslavije i omladinskih stručnjaka prelamao odnos partija prema rokenrolu. Partija je pustila da omladinske strukture odluče koje mesto treba da zauzme rokenrol u Jugoslaviji. I, do 1966. rokenrol je sebi obezbedio „pravo građanstva”. Tolerisan je u svakom pogledu – priča Raković.

Aleksandar Raković (Foto Z. Kršljanin)

Integracija te vrste muzike u jugoslovensko socijalističko društvo trajala je od 1966. do 1968. kada je rokenrol prihvaćen kao zvanična muzika Jugoslovena. Naravno, kao i u svim istorijskim trenucima, i za ovaj postoje ključni momenti. Prvi je Beogradska gitarijada 1966, kada je potpuno shvaćen fenomen rokenrola u našoj zemlji a partijske i omladinske strukture dobile zadatak da ga proučavaju sa stručne strane.

– Istraživali su po beogradskim gimnazijama interesovanje mladih za rokenrol i shvatili da mu je naklonjena apsolutna većina – ističe naš sagovornik.

A onda se „dogodio rokenrol” u beogradskom Domu omladine, naime, „Elipse” su nastupile pred Titom! I, rokenrol je ozvaničen kao muzika Jugoslovena.

– Kao što je tada ozvaničen bit rokenrol, tako je 1969. odlomkom iz mjuzikla „Kosa”, koji je takođe izveden pred Titom, ozvaničena i hipi pop kultura u Jugoslaviji, pop kultura koju su omladinski funkcioneri brižljivo proučavali, pa čak slali u Ameriku mlade stručnjake jer su hipici bili levičari i u velikoj meri sledbenici neomarksističke misli. U partijskoj omladini spoznato je da hipi pokret ima revolucionarni potencijal. I, hipi pokretu su… otvorena vrata – objašnjava Raković napominjući da je od tada u omladinskim i partijskim strukturama uvažena činjenica da se sa mladima može ostvariti komunikacija upravo preko rokenrol zvuka.

– Naravno, uz poruke koje su nosile brigadirske, revolucionarne i partizanske pesme. U vrhu partije je smatrano da se na taj način kod mladih osvežava sećanje na revolucionarnu prošlost – kaže naš sagovornik naglašavajući da su partijski analitičari zaključili da rokenrol treba iskoristiti čak i kada su ispitivani omladinci u školama odgovarali da je rokenrol prolazna pojava.

U knjizi, Raković zaključuje da je jugoslovenski primer razvoja rokenrola osoben u svetu jer, kako kaže, u vremenu kada se rokenrol preko hipi kontrakulture uhvatio u koštac sa američkim i britanskim establišmentom i kada su istovremeno u Istočnoj Evropi socijalistički režimi počeli da guše tamošnje rokenrol scene, u Jugoslaviji je vlast dozvolila da se rokenrol neograničeno razvija. Sa svim svojim potpravcima.

– Naravno, uz povremena koketiranja sa ideološkim porukama koje su u to vreme smatrane slobodarskim – dodaje Raković

----------------------------------------------

 „Bitlsi” pozivani, ali nisu došli

Britanske megazvezde, liverpulska četvorka „Bitlsi” nisu tada došli u Jugoslaviju iako su pozivani. Bilo je ponuda da italijansku turneju nastave u Jugoslaviji, ali pregovori nisu uspeli jer su tražili previše para.

Pred jugoslovenskom publikom svirali su tada: „Rok in vikers”, „Srčersi”, „Holisi”, „Šedouzi”…

----------------------------------------------

Pleše rokenrol cela Jugoslavija

Rokenrol u Jugoslavije od 1957. do 1969. prošao je kroz nekoliko faza, od plesne manije do zvanične muzike mladih. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih rokenrol i tvist smatrani su, uglavnom, plesnom manijom. Mile Lojpur i dve hiljade ljudi istovremeno je plesalo rokenrol na Zvezdinom terenu. Od Lojpura i te dve hiljade plesača došlo se do 15.000 ljudi na Gitarijadi u Beogradu sredinom šezdesetih.