Vreme radi za tradiciju

Etnomuzika poslednjih godina beleži veliki rast popularnosti. Mnogi danas tvrde da je do ekspanzije raznih vidova etnozvuka došlo zato što ostali muzički žanrovi nisu imali više ništa novo da ponude. Popularnost je, čini se, dovela do toga da danas mnogi koriste termin etno za nešto što nema veze sa tom vrstom muzike. Godinama unazad muzičari različitih žanrova imaju običaj da kažu: "Na mom novom albumu ima pomalo etnozvuka".
Tako se pod etno, potpuno neverovatno, podvode crkveni pojci, muzičari počev od Bilje Krstić, Braće Teofilovića, Vasilise i "Balkanike", preko Usnije Redžepove, Luisa, Madam Pijano i "Dua moderato" do Tijane Milošević, "Legendi", Šabana Bajramovića, Gorana Bregovića, "Trija balkanske žice" pa čak i Jovana Maljokovića.

Bilja Krstić, koja sa svojom grupom "Bistrik" već godinama radi na promovisanju srpskog etnozvuka širom sveta, za "Politiku" kaže:

– Postoje ljudi koji zaslužuju pažnju, naročito pevačke grupe pri školama. Oni su pravi primer kako bi to trebalo da se radi. Ja sam odabrala da radim stilizaciju i mogu da kažem da je to, možda, i najteži vid obrade neke pesme. I Bela Bartok je govorio da je najteži deo posla dati kompozitoru da obradi tradicionalnu pesmu.

Postoje mnogi izvođači u ovdašnjoj popularnoj muzici koji nemilice koriste etnomotive, ponekad i neprimereno. O tome koliko je to opravdano Krstićeva priča:

– Ako postoji neko ko to prihvata, onda zašto da ne. Oni u tome verovatno vide neku priliku za sebe, jer je u ovom trenutku tradicija popularna svuda u svetu. Mnoge naše orkestre koji se ozbiljno bave etnomuzikom ne vidim na estradi, kao ni sebe. Čak ne mogu ni da pričam o upotrebi tih etnomotiva u našoj popularnoj muzici, jer ja više ne razlikujem šta je zabavna, a šta narodna muzika, bez obzira na to što sam muzički obrazovana. Možete tek zamisliti kako je laicima, jer je sve servirano tako da se više ništa ne zna. O šarenišu na sceni mislim da nisam kompetentna da pričam, jer to treba da komentarišu stručnjaci. Svakako da vlada papazjanija, ali ne želim da zavodim red.

Budući da je Bilja Krstić svojim viđenjem etna uspela da probije granice naše zemlje i postigne veliki uspeh u inostranstvu, nameće se pitanje koliko je zainteresovanosti sveta za srpski zvuk doprinela planetarna popularizacija žanra world music.

– Uvek sam se divila zemljama koje umeju da predstave svoju kulturu i tradiciju. Mislim da je interesovanje za Balkan počelo tek pre nekoliko godina. Međutim, Rumunija i Bugarska otišle su mnogo dalje od nas u popularizaciji svoje kulture. Goran Bregović je prvi predstavio muziku sa ovih prostora i to ne može da mu se ospori. Sa "Bistrikom" uglavnom nastupam na stranim festivalima i tek sad mogu da kažem da je interesovanje za ove prostore poraslo. Mi smo pre nekoliko godina svirali u mnogim zemljama i ljudi uopšte nisu znali šta je to srpska muzika i odakle dolazi taj zvuk. Mislim da vreme radi za nas i da je pravi trenutak da se predstavimo, jer su male kulture sada na ceni svuda u svetu i sve se crpi iz malih vrela. 

Braća Teofilović već 15 godina grade autentičan stil pevanja sa ovih prostora. Ratko Teofilović kaže da su tokom proteklih godina počeli da razmišljaju o ovoj umetnosti na drugačiji način.

– Etnička muzika kao izvor i koren jeste temelj iz koje, uz duboko poštovanje prema precima, imamo osnovu da stvorimo umetničku nadgradnju koja će određenoj pesmi produžiti život i dati smisao. Takvim pristupom dolazimo do zaključka da to što radimo ima univerzalni karakter, a bazu čine pesme sa ovog podneblja.

Teofilović smatra da se ekspanzija etnomuzike dogodila jer je u određenom trenutku bila nešto potpuno novo na svetskom tržištu.

– U svetu je ovaj muzički talas krenuo pre više od dvadeset godina, verovatno prouzrokovan krizom u stvaralaštvu, jer je već sve bilo viđeno. Tražilo se nešto "novo", a to su mogle da ponude etničke zajednice koje do tada na globalnom planu nisu mnogo značile, a očigledno su imale šta da kažu. Nažalost, i tu se pojavila hiperprodukcija koja pruža mogućnost pravljenja surogata. Zato je razumljivo što danas na tržištu imamo obilje nedorečenih i poluosmišljenih muzičkih izdanja.

Beogradski muzičar Rastko Aksentijević kaže da naziv etnomuzika nije najispravniji, jer bi trebalo razlikovati tradicionalnu muziku od etna. Razlog je, prema Aksentijevićevim rečima, što etnozvuk podrazumeva širok spektar raznih žanrova gde se koristi narodna muzika.

– Neko kaže da svira etnomuziku, a koristi samo arhaične instrumente. Danas se u etno svrstava mnogo toga što nema nikakve veze za tim. S druge strane, dobro je što se ljudi interesuju i što je tradicionalna narodna muzika postala dostupnija širokoj publici.