Za dobar san

Dobar san je ključ dnevnog funkcionisanja. Nespavanje je najčešće motivisano ili (preteranom) ambicijom ili potrebom da se provede vreme sa prijateljima ili bliskom osobom, a sve u sklopu s dnevnim ritmom obaveza. Posledice ovakvog ponašanja: generalna premorenost, podočnjaci, nervoza, pad imuniteta i još mnogo (ne preterano prijatnih) efekata koje nedostatak sna utiskuje na lice i telo. Opšte je poznata činjenica da minimum od osam sati vodi ka potpunom opuštanju i odmoru organizma ipak nije pravilo: nekim ljudima naprosto više prija da spavaju duže, dok drugima odgovara manja doza sna. Treba ispitati sopstveni bioritam i odrediti vreme za san.

Spavanje je jedna od najvažnijih manifestacija zdravlja u svakodnevici, a trećina života provede se u snu. I pored toga ljudi spavanju ne poklanjaju neku posebnu pažnju, osim kada ne mogu da spavaju dobro. Čovek kao i druga živa bića ima jednu količinu energije koju troši tokom dana za različite funkcije i aktivnosti. U nekoj optimalnoj potrošnji ona traje 17 sati, zatim je potrebno prestati sa radom da bi se ona nadoknadila. Aktivnost čoveka se obavlja tokom dana dok je budan, a spavanje, kada se regeneriše energija - noću. Ne spavaju svi ljudi isto, niti je dužina sna jednaka. Već trećeg dana po rođenju može se naslutiti kakav će spavač biti kad odraste novorođena beba. Postoje bebe veliki spavači koje spavaju 19,7 sati dnevno i one druge, mali spavači, koji spavaju u proseku 14,4 sata dnevno. Majke obožavaju bebe velike spavače. Kasnije, kada odrastu, debeli i oni skloni jelu i piću, spavaju duže i nemaju nesanice, dok mršavi ne vole da spavaju i pate od nje. Treći, pak, kada se sekiraju i kada su napeti, duže spavaju, a kada im ide sve kako treba, kraće. Potrebe za snom zavise od uzrasta. Ali, bez obzira na to o kojem se uzrastu radi, potrebno je radi zdravlja dovoljno dugo spavati. Izgleda da je dužina potrebnog sna u zavisnosti od karakternih osobina ličnosti.

Priroda spavanja se sastoji u smanjivanju svih funkcija organizma na osnovne, najneophodnije aktivnosti. Disanje se usporava, a udisaji produbljuju. Broj otkucaja srca se smanjuje za jednu petinu. Krvni sudovi na periferiji se suze i zato je potrebno pokriti se za vreme spavanja. Stomak se odmara, pa ga ne treba pred spavanje opterećivati hranom. I bubrezi smanjuju svoju aktivnost.

Kada je o nesanici reč, ona može da se javi kod ciroze jetre, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, pojačane funkcije štitne žlezde, tumora mozga ili kod nervnih i psihičkih oboljenja. I trovanje kafom, čajem, duvanom, alkoholom i drogama može biti razlog nesanice. Kod starih osoba može se javiti nesanica posle pola noći. Tada im je teško što leže u krevetu, a ne mogu oka da sklope. U takvim slučajevima treba ustati i raditi neke poslove koje je moguće raditi u to vreme, a ne tumarati po kući i buditi ostale koji dobro spavaju.