Spasavati ostatke propale privatizacije

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Kad se loše privatizacije dese, kao što je u slučaju Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), imate samo ili ogromno neznanje ili korupciju. Vreme će pokazati, na nama je sada da spasavamo što se spasti može, rekao je predsednik crnogorskog parlamenta, Ranko Krivokapić.
„Crna Gora je sada u situaciji da ima KAP, interese države i stotine miliona evra gubitaka zbog pogrešne privatizacije. Govorili smo na vreme ’nemojte to raditi’, a sad opet dolaze da moramo da spasavamo – to je sudbina u politici”, kazao je predsednik Skupštine Crne Gore i Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić, podsećajući na pregovore sa koalicionim partnerom, Demokratskom partijom socijalista (DPS).
Krivokapić je Radiju Crne Gore rekao da su se SDP i DPS dogovorili o konceptu da se angažuje strani menadžment, održi proizvodnja i „da se vidi koliko košta ta proizvodnja u Crnoj Gori”.
„Moraju se aktivirati ’Boksiti’ i ’Glinica’ i dati nešto jeftinija struja, ako se želi KAP, zbog čega EPCG mora ostati u većinskom vlasništvu države”, ocenio je predsednik parlamenta.
 Govoreći o predlogu odluke o otvaranju parlamentarne istrage i obrazovanju anketnog odbora za prikupljanje informacija o korupciji u privatizaciji crnogorskog „Telekoma”, Krivokapić je saopštio:

 „SDP traži da Tužilaštvo dobije šansu, da ispita čitav slučaj do kraja. Moram priznati, moglo je to i brže biti završeno. Ipak, nije dovoljno da parlament uzme da rešava slučaj. Ukoliko Tužilaštvo ne uradi svoj deo posla, nikada nije kasno tražiti parlamentarnu istragu.”
 On je naveo da će Skupština u narednom periodu morati da se bavi privatizacionim procesima u Crnoj Gori, „jer imamo Komisiju za praćenje privatizacije, a i Evropska komisija (EK) će nas obavezati da za neke privatizacije uradimo reviziju, odnosno kontrolu”.

 Predsednik parlamenta rekao je da mu je neprihvatljivo to što opozicija u trenutku menjanja Ustava u delu pravosuđa otvara identitetska pitanja, odnosno da je deo opozicije podršku ustavnim promenama uslovio vraćanjem trobojke i srpskog kao službenog jezika.
„Miroslav Lajčak im je poslao jasnu poruku, to nije evropsko ponašanje i to se više ne može tolerisati, sistem ucene vam je uspeo jednom, kad je u pitanju bio izborni zakon, više neće moći”, poručio je Krivokapić.
Odgovarajući na pitanje slušalaca da li neko u državi razmišlja o otporu propagandi i posrbljavanju Crnogoraca, jer, na primer, novine iz Crne Gore sa zakašnjenjem stižu u Srbiju, dok u obrnutom slučaju nije tako, Krivokapić je rekao da „problem nije štampa koja dolazi iz Srbije, nego ona koja je ovde a predstavlja politiku vlade druge države”.
„Činjenica je da imate partituru koja se svira 200 godina prema Crnoj Gori i uvek će biti tendencija da se brišu Crnogorci, građanska Crna Gora, da se dobije teritorija za veliku Srbiju, i to je nešto sa čim živite, kao sa vremenskim nepogodama, kao sa realnošću koja nije prijatna”, odgovorio je on.
Novica Đurić