Slika koja živi vekovima

U Galeriji Studentskog kulturnog centra na Novom Beogradu održano je predavanje o tehnici fresko slikarstva. Miroslav Lazović, profesor Fakulteta primenjene umetnosti, na početku izlaganja objasnio je šta je freska i kada je nastala.

Ova najstarija tehnika u slikarstvu datira iz praistorijskog vremena. Dobila je ime u Italiji gde su je usavršili slavni renesansni slikari Đoto, Mikelanđelo, Leonardo… U srpskom fresko slikarstvu dominira vizantijski stil. Gost predavanja Goran Radenković govorio je o fresko slikarstvu sa teološkog aspekta.

Kako se likovna umetnost ne bi svela na reč, pred očima publike, za sat i po vremena, nastala je jedna freska. Biljana Velinović, saradnica predavača, oslikala je, na već pripremljenoj podlozi, portret Damaskina koji je izradio grčki slikar iz 13. veka Panselinos.

– Freska se izrađuje na poseban način. Nabacuje se više slojeva svežeg maltera. Posle poslednjeg sloja čeka se dvadesetak minuta, a onda se pristupa slikanju. Najpre pigmentima i vezivom od gašenog kreča. Proces se završava tek kad se freska osuši i kad malter, koji u sebi ima gašenog kreča, uzima ugljen-dioksid iz vazduha, a ispušta vlagu. Time se stvara zaštitni sloj kalcijum-karbonata zbog koga freska može da živi vekovima. Koriste se zemljane boje i ne ponaša se svaka isto. Ne koristi se, na primer, ultramarin, ili cinober kada se slika spolja jer brzo bledi. Umetnici slikaju po segmentima. Važno je naneti samo onoliko maltera koliko možete oslikati za jedan dan, da se ne bi osušio. Freska se mora sušiti danima, a posle toga postaje dugovečna – kaže Lazović.

B. Pavlović