Слика која живи вековима

У Галерији Студентског културног центра на Новом Београду одржано је предавање о техници фреско сликарства. Мирослав Лазовић, професор Факултета примењене уметности, на почетку излагања објаснио је шта је фреска и када је настала.

Ова најстарија техника у сликарству датира из праисторијског времена. Добила је име у Италији где су је усавршили славни ренесансни сликари Ђото, Микеланђело, Леонардо… У српском фреско сликарству доминира византијски стил. Гост предавања Горан Раденковић говорио је о фреско сликарству са теолошког аспекта.

Како се ликовна уметност не би свела на реч, пред очима публике, за сат и по времена, настала је једна фреска. Биљана Велиновић, сарадница предавача, осликала је, на већ припремљеној подлози, портрет Дамаскина који је израдио грчки сликар из 13. века Панселинос.

– Фреска се израђује на посебан начин. Набацује се више слојева свежег малтера. После последњег слоја чека се двадесетак минута, а онда се приступа сликању. Најпре пигментима и везивом од гашеног креча. Процес се завршава тек кад се фреска осуши и кад малтер, који у себи има гашеног креча, узима угљен-диоксид из ваздуха, а испушта влагу. Тиме се ствара заштитни слој калцијум-карбоната због кога фреска може да живи вековима. Користе се земљане боје и не понаша се свака исто. Не користи се, на пример, ултрамарин, или цинобер када се слика споља јер брзо бледи. Уметници сликају по сегментима. Важно је нанети само онолико малтера колико можете осликати за један дан, да се не би осушио. Фреска се мора сушити данима, а после тога постаје дуговечна – каже Лазовић.

Б. Павловић