SKZ objavila „Pesme” Branka Miljkovića

Srpska književna zadruga, u „Maloj biblioteci”, objavila je „Pesme” Branka Miljkovića, u izboru Slobodana Rakitića. Tim povodom, u Srpskoj književnoj zadruzi, kao omaž pesniku, organizovan je mali okrugli sto. O Miljkoviću su govorili Slobodan Rakitić, Matija Bećković, Duško Babić, Slađana Ilić i Milica Jeftimijević Lilić, a stihove je kazivao Srba Milin. Skupu je prisustvovao i Goran Miljković, sinovac velikog pesnika.

Slobodan Rakitić je na studije u Beograd došao 1960. godine, kada je Branko Miljković bio na vrhuncu slave: objavio je svoje najvažnije knjige, dobio važne nagrade, uključujući i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Ono što je za romantizam Laza Kostić, za parnaso-simbolizam Jovan Dučić, za nadrealizam Dušan Matić, kaže, za neosimbolizam je Branko Miljković, iako je svako od ovih pesnika najbolje svoje pesme dao nezavisno i, gotovo, mimo pesničkih pokreta kojima su pripadali. Miljkovićeva pesma i peva i misli, ona je metafizička i stvarnosna, imaginativna i racionalna, otvorena i hermetična.

Matija Bećković je govorio o druženju s Brankom Miljkovićem, koji je poeziju definisao kao „patetiku uma”. Umeo je da kaže: „I Ajnštajn se može prepevati”. Družili su se, najčešće, u „Bezistanu”. U istom danu je umeo da zastupa potpuno različita mišljenja. Postoje dve faze u njegovom životu: ona dok je bio s nama i ona kada je otputovao. Ubio se, po Bećkovićevom mišljenju, kako bi njegove reči bile – istina. a ne metafora. Želeo je da mu se veruje, a počeli su da mu veruju tek kada je svoja uverenja platio glavom. Matija Bećković je na kraju pročitao pesmu koju je posvetio Branku Miljkoviću.

Uz napomenu da je reč o jednom od najvećih srpskih pesnika, Duško Babić je govorio o prvoj Miljkovićevoj knjizi „Uzalud je budim” (1957), odnosno o mitu o Orfeju i Euridici. O naslovnoj pesmi iz ove zbirke i motivu mrtve drage govorila je i Slađana Ilić, istakavši da je napisano mnogo eseja na ovu temu, a Slobodan Vladušić i knjigu „Ko je ubio mrtvu dragu”. Milica Jeftimijević Lilić analizirala je pesmu „Svest o pesmi”, posvećenu Alenu Boskeu, u kojoj pesnik, između ostalog, kaže: „Reč vatra! Ja sam joj rekao hvala što živim,/ Reč smrt! hvala joj što me još ne preči/ da volim samog sebe i da se divim/ svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči”.

Miljkovićev život, primetila je Milica Jeftimijević Lilić, bio je tajna. I njegova smrt je tajna. Ona smatra da ne treba olako prihvatati ustaljeno mišljenje da se pesnik ubio, jer je sve više glasova koji govore i drugačije. Z. R.