Krompir spasava Grčku

Od našeg dopisnika

Atina – „Trojka” Grcima već pokazuje šta u praksi znači odluka Brisela da narednih godina eksperti stalno budu prisutni u zemlji i kontrolišu mere štednje. Nacija je šokirana najnovijim saopštenjem da već u junu treba očekivati novo smanjenja plata i penzija, čak do 50 odsto.

Grčka vlada samo što je ispunila evropski uslov za dobijanje kredita od 130 milijardi evra, samo što je pristala na drastično smanjenje potrošnje, kresanje plata i penzija kako ne bi bankrotirala u martu, kad, poverioci – traže još. „Trojka” je tokom vikenda jasno stavila do znanja da „stezanje kaiša” za Grčku nije završeno i da već u junu nacija treba da se spremi na nove mere štednje, pre svega, na dodatno smanjenje plata i penzija, za neke kategorije 50 procenata u odnosu na primanja pre krize. Naime, eksperti EU, MMF i Centralne banke koji sada, u Atini imaju „stalni boravak”, ustanovili su da Grci imaju prihode kakvi nisu nađeni ni u jednoj evropskoj zemlji. Prema tome, s obzirom da žele kredite, moraju i dodatno da štede.

Istini za volju, ni Grci se ne trude da se malo pritaje, da pokažu da se nešto promenilo, da će izgurati sve što su obećali. Ovog vikenda u centru grada u kafićima i restoranima nije bilo slobodnog mesta iako cene nisu pale. Kafa je i dalje najskuplja u Evropi, četiri i po-pet evra. Grupa stranaca koja je začuđeno posmatrala red da se dođe do slobodnog stola, za sebe je prokomentarisala: „Šta bi bilo kad bi ovo videli Merkelova ili Šojble?”

Velike plate imaju visoki državni službenici, od premijera preko članova kabineta, sudija... Oni su na spisku onih koji dobijaju preko pet hiljada evra mesečno, s tim što se taj spisak širi i na diplomate, gradonačelnike većih grčkih gradova, predsednike velikih kompanija...„Trojka” smatra da već u junu treba ponovo preispitati penzione fondove i moguće smanjenje penzija preko 1300 evra, da treba ukinuti sve bonuse, svesti rashode na minimum, ispuniti obavezu otpuštanja 15 hiljada državnih službenika do kraja godine.

Hoće li se svime time baviti nova vlada i kako će ona izgledati, glavna su nagađanja kojima se bavi ovdašnja štampa. Premijer Papadimos je u Briselu nagovestio mogućnost da se na vanredne izbore izađe 29. aprila, ali ima i inicijativa da to bude 6. maja... Nagađa se da bi produžavanje mandata premijeru Papadimosu bilo po volji evropskim kreditorima koji jako brinu da milijarde koje su dali Grčkoj, koliko-toliko budu i vraćene. Ljuti neprijatelji, socijalisti i konzervativci, čak, spominju mogućnost da bi zajedno mogli da nastave posle izbora dok levica ima sasvim drugačije viđenje cele stvari, naročito uloge stranih kreditora koji, kako kažu, „eksploatišu narod”.

Grčka je sada podeljena na one koji imaju i one – koji nemaju! Ti drugi, na ulici pokušavaju da nađu pravdu i istomišljenike. Talasi štrajkova se nastavljaju, a položaj onih sa najnižim primanjima ili bez posla, iz dana u dan postaje sve teži. Cene rastu, benzin je sve skuplji i biće uskoro dva evra za litar, novi porezi stavili su hiljade Grka u bezizlazan položaj jer ne mogu da plate ono što je do juče bilo neoporezovano – kuće, stanove, vikendice... U armiji onih sa malim platama i penzijama sve je više porodica koje se okreću javnim kuhinjama, sve je više đaka koji gladni odlaze u školu i jedini obrok dobijaju u besplatnim đačkim kuhinjama koje su decenijama bile zaboravljene.

„Pokret za krompir” koji okuplja sve više poljoprivrednika glavna je tema novina, internet stranica, blogova... Ideja je krenula sa severa Grčke, iz Verije, Volosa, Lamije i sada se širi na celu zemlju. Poljoprivrednici po niskim cenama od četvrt evra, svakodnevno na gradskim trgovima ili iz kamiona, bez posrednika i trgovačke marže, prodaju hiljade tona krompira. Ideja je da se tako pomogne naciji ali i poljoprivrednicima koji su nezadovoljni stanjem u agraru i koji ne mogu da realizuju svoje proizvode po realnim cenama. Pomoć i pokret u koji se uključuju društva koja se svakodnevno formiraju, proširiće se i na ostrva, prodavaće se pirinač, maslinovo ulje, možda i neki drugi proizvodi, uz koje može da se preživi.

Najstrašnije je beznađe, pišu ovdašnji listovi posle drame u Komotiniju, kada je bivši radnik upao u svoju fabriku, ranio troje ljudi, držao dva taoca da bi se, zatim, slomljen i očajan predao policiji. Uzrok svemu je gubitak posla i nemogućnost da prehrani decu... Broj samoubistava je u Grčkoj porastao za 40 procenata, udvostručen je u odnosu na 2011. Na Kritu je čovek sa bebom skočio u more, mlada žena je satima pretila da će se baciti sa višespratnice u centru Atine, vlasnik porodične fabrike sa Krita pucao je sebi u glavu kada je saznao da će mu banka zapleniti kuću...

Kriza je promenila Grke! Zbog onih koji nemaju i koji su uplašeni od sutrašnjeg dana, ulice su poluprazne, manje je vozila, uselila se apatija, ne čuje se muzika, nema uobičajenog žamora... On se čuje samo tamo gde je „dečije carstvo”, gde su dečija igrališta, ringišpili...

Onaj prvi deo Grka, koji imaju, još drži korak sa starim navikama. Ne štede za provod, garderobu, putovanja...Neki pokušavaju da ne plate porez, kao nekadašnji „privrednik godine” kome je zbog toga 160 miliona evra blokirano na švajcarskom računu...

Grčka živi u strahu kako će biti sutra!