Povezuju razdvojene porodice

Sestre Anu i Milu sudbina je razdvojila u najranijem detinjstvu. Rođene su u Drugom svetskom ratu, a zatim su se našle u različitim hraniteljskim porodicama u unutrašnjosti Srbije. Milu je kasnije put odveo u Veliku Britaniju, gde je pod drugim imenom nastavila život. Sestre godinama nisu znale ništa jedna o drugoj, pa se Ana, kao sredovečna žena, obratila za pomoć Službi traženja našeg Crvenog krsta. Osnovne informacije su poslate engleskim humanitarcima, koji su počeli potragu. Ispitani su svi tragovi, adrese u mestu u kojem je Mila prvo boravila, razgovarano je sa poznanicima, međutim, uspeha nije bilo. Ipak, humanitarci nisu odustajali, a dvadesetak godina posle početka potrage, Crvenom krstu Srbije stigao je zahtev od engleske organizacije – za traženje Ane. Zahtev je u Velikoj Britaniji, podnela Mila koja nije znala ništa o sestri. Tako su se zahvaljujući humanitarcima dve rođene sestre ponovo srele.

Ovo je samo jedna od hiljada sudbina razdvojenih porodica sa kojima se susreću nadležni u Službi traženja Crvenog krsta Srbije (CKS), jedinstvenoj u zemlji. Godišnje se ovde podnese do 200 zahteva za traženje srodnika ili prijatelja u inostranstvu, a stotinak stigne od humanitarnih organizacija širom sveta za pronalaženje nekoga ko živi na tlu Srbije.

– Uspostavljamo potpuno besplatno veze među krvnim srodnicima ali i prijateljima koje su pokidane usled odlaska u inostranstvo jednog od njih. Oko 90 odsto ovih zahteva se reši, odnosno uz pomoć stranih organizacija Crvenog krsta pronađemo traženog. Međutim, dešava se da traženi poruči „recite da sam živ i zdrav ali nemojte reći gde sam”. U jedan odsto slučajeva, kada nađemo traženog, njegov odgovor bude „niste me našli”. I to su posebno teške situacije, jer vest treba saopštiti rođacima i prijateljima – kaže Ruža Petrović, stručni saradnik u Službi traženja CKS.

Naši sugrađani najčešće traže rođake i prijatelje u Nemačkoj, Austriji, Americi, Australiji, Kanadi i zemljama Beneluksa. Razlozi su različiti – od želje da se obnove porodične veze do potrebe da se stigne do različitih potvrda radi dobijanja nasleđa.

– Poslednjih godina često imamo zahteve za pronalaženje srodnika rođenih krajem Drugog svetskog rata, kada je tražilac bio u logoru u Nemačkoj ili Austriji, pa je dobio vanbračno dete. Sada on ili njegovi rođaci traže braću i sestre u ovim zemljama. Slične zahteve dobijamo od stranih humanitarnih organizacija – pa mi tražimo očeve onih koji su rođeni krajem rata u ovim zemljama. Princip je svuda isti – kada se pronađe tražilac, isključivo od njega zavisi da li će uspostaviti kontakt sa rođacima – objašnjava Ruža Petrović.

U Službi traženja CKS postoje nerešeni predmeti i iz devedesetih godina prošlog veka. Dobijeni podaci od tražilaca su u ovom poslu jako bitni, jer humanitarci moraju da imaju neko polazište u potrazi za nestalim članom porodice. Takođe, moraju da budu obazrivi, jer kako kaže Ruža Petrović, nikada se ne zna koje su konačne namere onih koji podnose zahteve.

Manje izvesna i teža delatnost Službe traženja CKS jeste i potraga za nestalima u ratnim sukobima devedesetih godina.

– Mnogi ljudi našli su se u statusu nestalih pre svega u sukobima na tlu bivše Jugoslavije. Imamo zahteve za traženje nestalih u ratnim sukobima od početka devedesetih i ovi slučajevi ne zastarevaju. Članovi porodica koje traže srodnike dali su krv za DNK analizu i ona se poredi prilikom otvaranja masovnih grobnica sa posmrtnim ostacima pronađenim u njima – priča Gordana Radukić, rukovodilac Službe traženja CKS.

Nestanak i neznanje sudbine svog bližnjeg je najgora posledica rata. Smrt je fatalan ishod, ali je konačan i porodica zna sudbinu svog člana, pa ne postoji produžena agonija u čekanju na odgovor, kaže naša sagovornica.

– Od 2009. prema sporazumu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i CKS, sva traženja nestalih u ratnim sukobima prešla su u našu nadležnost, i od tada preuzimamo slučajeve. Do sada smo dobili dosijea za 1.280 osoba koje se vode kao nestale, a kada budemo preuzeli sve slučajeve, očekujemo da će ih ukupno biti oko 1.500. Tu je reč samo o nestalima koje traže porodice iz Srbije – priča Gordana Radukić.

------------------------------------------------------------

Zahtevi u vezi sa holokaustom

Iako je od početka Drugog svetskog rata prošlo sedam decenija, iz Amerike i dalje stižu zahtevi u vezi sa holokaustom, jer porodice tragaju za svojim bližnjima koji su u ratu stradali u logorima na teritoriji Srbije. Mi tada tragamo za podacima u arhivama, Muzeju holokausta, Jevrejskoj opštini, i sve što možemo da saznamo šaljemo u američku organizaciju Crvenog krsta, kaže Gordana Radukić.

Služba traženja često dobija i zahteve od ruske humanitarne organizacije za traženje grobova crvenoarmejaca, jer njihove porodice žele da prebace posmrtne ostatke u Rusiju. U ovim slučajevima, objašnjava naša sagovornica, nažalost ne može se pomoći, jer ovi vojnici počivaju u masovnim grobnicama.