Poslanicima u Hrvatskoj uvodi se radno vreme?

Specijalno za „Politiku“

Zagreb – Poslanici u hrvatskom parlamentu uskoro bi, ako se ostvare najave iz vladajućeg SDP-a premijera Zorana Milanovića, mogli da imaju petodnevnu radnu nedelju kao i svi drugi radnici u Hrvatskoj.

Građani poslanicima i inače prigovaraju da malo rade, odnosno da ih nema na radnom mestu i da su za svoj nerad previše plaćeni. Zato bi reforma radnog vremena, uz sve reforme koje je otvorila koaliciona vlast nakon pobede na izborima u decembru, sigurno bila pozdravljena.

Dok poslanici u Saboru uglavnom nemaju ništa protiv, ipak podsećaju da njihov posao nije samo političko delovanje u parlamentu. Najjača stranka u saborskim klupama – SDP želi da uvede reda u Sabornicu, dok njihovi partneri u vlasti ulaze u priču sa manjim ili većim oprezom.

Druga po snazi stranka u redovima vlasti, HNS Radimira Čačića, podseća da posao poslanika „nije samo plenarno zasedanje na kojima se pojedinci slikaju pred kamerama”. Iz Istarskog demokratskog saveza poručuju da bi zbog svega trpela lokalna vlast, jer je među poslanicima puno gradonačelnika, pa bi im boravak u Zagrebu otežao poslove vođenja gradova.

O predlogu uvođenja novog radnog vremena u Saboru razgovaralo se na susretu esdepeovaca u Poreču, pa je to i glavna zamerka najsnažnije stranke u opoziciji – HDZ-a. „O radu Sabora mora se raspravljati u Sabornici, a ne po stranačkim okupljanjima”, poručio je vladajućima hadezeovac Josip Salapić.

Pojedine opozicione snage ne bi imale ništa protiv, kad su neka ključna pitanja o izvlačenju Hrvatske iz teške ekonomske situacije, da rade „i subotom, i nedeljom, pa i ponedeljkom”, kako su to slikovito rekli.

Minimalna plata poslanika u Hrvatskom saboru iznosi 15.100 kuna, što je oko 2.000 evra. Ipak, prosek plate je za 2.000 kuna veći, čemu se još dodaje i tzv. zastupnički paušal, davanja za odvojeni život, jer svaki poslanik koji nije iz Zagreba ima plaćen stan i režije, a imaju i besplatan javni prevoz.

Kad završe sa služenjem državi i narodu u parlamentu, čeka ih poslanička penzija koja, po poslednjim izmenama, ne može da bude iznad 9.000 kuna. Poređenja radi, prosečna starosna penzija u Hrvatskoj, uz puni radni staž, iznosi oko 2.300 kuna. Prosečna plata je oko 5.500 kuna, no mnogo je njih koji rade i za manje od polovine tog iznosa.

Za prošli sastav hrvatskog parlamenta izračunalo se da su od 365 dana u godini u saborskim klupama proveli samo 92 dana što je i manje od dva dana u radnoj nedelji. Sabornica je uglavnom bila prazna, pa im je javnost poručila da „rade tri puta manje, a zarađuju tri puta više od prosečnog radnika”.