Za sada samo 16 ženskih „viza”

Naš sport je i dalje muški sport iako su mnogi od njegovih najuspešnijih predstavnika – žene.

To se može videti i po trenutnom sastavu naše olimpijske misije za Igre u Londonu ovog leta. Među 56 članova samo je 16 dama u pet sportova. To su zasad sa A normama plivačica Nađa Higl i atletičarke Dragana Tomašević i Olivera Jevtić, u streljaštvu Zorana Arunović, Bobana Veličković, Ivana Maksimović i Andrea Arsović, u kajaku (K-4) Olivera i Nikolina Moldovan, Antonija Nađ i Antonija Panda i u tekvondou Milica Mandić i Dragana Gladović.

Učesnice Igara s B normom biće i atletičarke Biljana Topić, Ivana Španović i Tatjana Jelača

U junu kada se podvuče crta pod VTA listu pridružiće im se i teniserke Jelena Janković i Ana Ivanović, ali procenat pripadnica lepšeg pola u misiji biće pogoršan jer će status olimpijaca istog dana dobiti i četvorica tenisera.

Realno je očekivati da u Londonu učestvuje još više naših sportistkinja, pre svega odbojkašice, šampionke Evrope (naravno očekuje se i da odbojkaši, takođe evropski prvaci, izbore olimpijsku vizu), a možda i još po neka atletičarka, plivačica, veslačice, možda i kajakašice.

Uprkos tome, odnos olimpijci – olimpijke, u ukupnom zbiru biće dodatno pogoršan. Do sada u organizaciji našeg olimpijskog komiteta, čije su članstvo u Međunarodnom olimpijskom komitetu nasleđivali i Jugoslovenski olimpijski komitet i Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore, na letnjim olimpijskim igrama učestvovalo je 1.323 reprezentativaca koji su ostvarili 1.746 učešća, a od tog broja samo 195 su bile sportistkinje koje su imale 257 učešća.

Dame su pod zastavom Jugoslavije debitovale tek na Igrama u Berlinu 1936. a gospoda su već imala pet olimpijskih ciklusa za sobom, a dodatni jaz je načinjen u sportovima u kojima su žene kasnije od muškaraca dobile mesto u olimpijskom programu. To kada je u pitanju naš sport posebno važi za košarku, jer su muškarci debitovali na Igrama 1936, a žene tek 1976. I rukometaši imaju igre više od rukometašica, a pitanje je da li bi se u Jugoslaviji i Srbiji ženski fudbal drugačije razvijao da je bio olimpijski sport, posebno posle Drugog svetskog rata (muškarci igraju fudbal na Olimpijskim igrama od 1900, a žene od 1996).

Naravno, značajan faktor u „određivanju” broja olimpijski, ali i broja sportistkinja uopšte, je i patrijarhalno vaspitanje u našim krajevima, posebno u periodu između dva rata. Zbog toga se neki olimpijski sportovi nikad nisu raširili među ženskom populacijom o čemu svedoči i podatak da su se naši olimpijci takmičili u 24 sporta, a olimpijke samo u 15, računajući i ritmičku gimnastiku koja je isključivo ženski sport.

Uprkos tome naš najuspešniji olimpijac je olimpijka – Jasna Šekarić sa pet olimpijskih medalja (1 zlato, 3 srebra, 1 bronza), od ukupno 98 ili od 15 koje su osvojile sportistkinje SFRJ, SRJ i SCG. Ona ima i najviše učešća na olimpijskim igrama od naših sportista i sportistkinja – 6.

Pored streljaštva koje ima ukupno osam „ženskih” medalja (zlato i bronzu osvojila je Aleksandre Ivošev 1996. a bronzu Aranke Binder 1992), po dva trofeja osvojena su u plivanju (zlato i srebro Splićanke Đurđe Bjedov 1968), u rukometu (srebro 1980. i zlato 1984) i košarci (bronza 1980. i srebro 1988), a jedan u stonom tenisu (bronza dubla Gordana Perkučin, Jasna Fazlić 1988). I to je, zasad, sve.

A u Londonu – videćemo.