За сада само 16 женских „виза”

Наш спорт је и даље мушки спорт иако су многи од његових најуспешнијих представника – жене.

То се може видети и по тренутном саставу наше олимпијске мисије за Игре у Лондону овог лета. Међу 56 чланова само је 16 дама у пет спортова. То су засад са А нормама пливачица Нађа Хигл и атлетичарке Драгана Томашевић и Оливера Јевтић, у стрељаштву Зорана Аруновић, Бобана Величковић, Ивана Максимовић и Андреа Арсовић, у кајаку (К-4) Оливера и Николина Молдован, Антонија Нађ и Антонија Панда и у теквондоу Милица Мандић и Драгана Гладовић.

Учеснице Игара с Б нормом биће и атлетичарке Биљана Топић, Ивана Шпановић и Татјана Јелача

У јуну када се подвуче црта под ВТА листу придружиће им се и тенисерке Јелена Јанковић и Ана Ивановић, али проценат припадница лепшег пола у мисији биће погоршан јер ће статус олимпијаца истог дана добити и четворица тенисера.

Реално је очекивати да у Лондону учествује још више наших спортисткиња, пре свега одбојкашице, шампионке Европе (наравно очекује се и да одбојкаши, такође европски прваци, изборе олимпијску визу), а можда и још по нека атлетичарка, пливачица, веслачице, можда и кајакашице.

Упркос томе, однос олимпијци – олимпијке, у укупном збиру биће додатно погоршан. До сада у организацији нашег олимпијског комитета, чије су чланство у Међународном олимпијском комитету наслеђивали и Југословенски олимпијски комитет и Олимпијски комитет Србије и Црне Горе, на летњим олимпијским играма учествовало је 1.323 репрезентативаца који су остварили 1.746 учешћа, а од тог броја само 195 су биле спортисткиње које су имале 257 учешћа.

Даме су под заставом Југославије дебитовале тек на Играма у Берлину 1936. а господа су већ имала пет олимпијских циклуса за собом, а додатни јаз је начињен у спортовима у којима су жене касније од мушкараца добиле место у олимпијском програму. То када је у питању наш спорт посебно важи за кошарку, јер су мушкарци дебитовали на Играма 1936, а жене тек 1976. И рукометаши имају игре више од рукометашица, а питање је да ли би се у Југославији и Србији женски фудбал другачије развијао да је био олимпијски спорт, посебно после Другог светског рата (мушкарци играју фудбал на Олимпијским играма од 1900, а жене од 1996).

Наравно, значајан фактор у „одређивању” броја олимпијски, али и броја спортисткиња уопште, је и патријархално васпитање у нашим крајевима, посебно у периоду између два рата. Због тога се неки олимпијски спортови никад нису раширили међу женском популацијом о чему сведочи и податак да су се наши олимпијци такмичили у 24 спорта, а олимпијке само у 15, рачунајући и ритмичку гимнастику која је искључиво женски спорт.

Упркос томе наш најуспешнији олимпијац је олимпијка – Јасна Шекарић са пет олимпијских медаља (1 злато, 3 сребра, 1 бронза), од укупно 98 или од 15 које су освојиле спортисткиње СФРЈ, СРЈ и СЦГ. Она има и највише учешћа на олимпијским играма од наших спортиста и спортисткиња – 6.

Поред стрељаштва које има укупно осам „женских” медаља (злато и бронзу освојила је Александре Ивошев 1996. а бронзу Аранке Биндер 1992), по два трофеја освојена су у пливању (злато и сребро Сплићанке Ђурђе Бједов 1968), у рукомету (сребро 1980. и злато 1984) и кошарци (бронза 1980. и сребро 1988), а један у стоном тенису (бронза дубла Гордана Перкучин, Јасна Фазлић 1988). И то је, засад, све.

А у Лондону – видећемо.