Mali auto za veliko tržište

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američki mediji registrovali su premijeru novog „fijata” u Ženevi sa napomenom da se proizvodi u „obnovljenoj fabrici u Srbiji”, ali tu vest plasiraju u kontekstu opštih kretanja u automobilskoj industriji i poteza njenih glavnih aktera.

„Fijat 500 L” će, prema „Njujork tajmsu”, na američko tržište stići iduće godine. Prodavaće se pod krovom „Krajslera”, čiji je „Fijat” većinski vlasnik (58 odsto), ali u posebnoj dilerskoj mreži koja se tek stvara i koja sada prodaje samo nekoliko verzija modernog „fiće”, „fijata 500”.

Automobil iz Kragujevca ovde je ocenjen kao „fijat 500 na steroidima”, koji će se nadmetati u takozvanoj MPV kategoriji (višenamenski automobili), u segmentu tržišta koje je prema oceni „Volstrit džornala” treće po veličini u Evropi (gde je lane prodato 1,6 miliona takvih automobila), ali koje je „prenatrpano”. „Fijat” u ovoj kategoriji već ima dva auta („multipla” i „kubo”), ali, zaključuje bloger tog visokotiražnog poslovnog dnevnika, „pravljenje 500 L sa četvora vrata u Srbiji, gde su plate samo četvrtina onih u Italiji, kao i vladine poreske olakšice i subvencije, pomaže da se smanje troškovi”.

„Ju-Es tudej” smatra da je glavni mamac „fijata 500 L” njegova veličina, jer bi mogao da se kvalifikuje kao porodični automobil „za one koji ne zakeraju zbog teskobe”.

Uprkos tome što dolazi iz Srbije, novi „fijat” niko ne dovodi u vezu sa propalim projektom „Jugo Amerika”, što je dobro, jer bi svaka asocijacija u tom pogledu bila loš marketing. „Jugo” je ovde, posle neslavnog kraja zajedničkog poduhvata kontroverznog biznismena Malkolma Briklina i „Zastave”, sinonim za loš proizvod o kome postoji impresivna kolekcija viceva i ima reputaciju „najgoreg auta u istoriji” (naslov knjige o „jugu” ovde objavljene 2010).

Povodom ženevske smotre automobila, američki mediji se bave situacijom u evropskoj automobilskoj industriji, pri čemu ih, razumljivo, najviše interesuje poslovna sreća njihovog igrača na tom terenu, „Dženeral motorsa”, čiji su evropski brendovi „opel” u Nemačkoj i „voksal” u Velikoj Britaniji.

Evropski biznis „Dži-Ema” prošle godine je uknjižio gubitak od 700 miliona evra i pojas za spasavanje sada vidi u savezu sa „Pežo-Sitroenom”, postajući, sa sedam odsto uloga, drugi po veličini pojedinačni akcionar, posle porodice Pežo čiji je udeo sa 31 sveden na 25 procenata.

To savezništvo je donekle pokvarilo planove Serđa Markionea, koji traži trećeg partnera za „Fijat”, kome takođe ne cvetaju ruže u Evropi. Profitabilnim ga održava alijansa sa „Krajslerom”, koji se na američkom tržištu gotovo fantastično oporavio: prošle godine je imao porast prodaje od čak 36 odsto.

U Evropi, prema analizi agencije „Blumberg” koja se uglavnom bavi biznis vestima, „Fijat” je prošle godine imao gubitak od 500 miliona evra i u tom pogledu ne očekuje oporavak pre 2014. Vrednost njegovih akcija srozala se za 31 odsto u poslednjih 12 meseci, a kreditni rejting mu je na minimumu.

Treći partner mu je potreban da bi smanjio troškove razvoja i povećao prodaju na novim tržištima, pre svega onim u Aziji (Kina, Indija), gde je prodaja automobila u velikom porastu. Azija danas čini 44 odsto globalnog automobilskog tržišta, ali „Fijat” tamo realizuje samo tri odsto ukupnih prihoda.

Kao mogući partneri pominju se „Suzuki” i „Mazda”. „Razgovaramo sa svima”, citiran je ovde Markione, koji smatra da je jednoj grupi danas, da bi bila profitabilna, neophodno da pravi između osam i deset miliona automobila godišnje, što sada postižu jedino „Dženeral motors” i „Tojota”.

Opšti problem evropskih proizvođača, kako je ovde konstatovano povodom ženevskog sajma, jeste višak kapaciteta od oko 20 odsto. To je rezultat smanjene tražnje, koju je 2008. donela ekonomska kriza, a koja se zbog opštih ekonomskih prilika u Evropi ne oporavlja. S obzirom na to da automobilska industrija zapošljava oko 2,5 miliona ljudi, ovo bi, iz ovdašnje perspektive, mogao da postane problem podjednako velik kao i dužnička kriza u EU.