Sun­ce će Bad­nje­vac gre­ja­ti i zi­mi

Kragujevac – U Jordanu će uskoro biti izgrađena prva mala solarna energana, snage jedan MW, a kada bude završena studija izvodljivosti i potpisan ugovor, u ovoj zemlji ćemo napraviti energanu snage 500 MW – kaže za „Politiku“ Amardžit Ridžait, suvlasnik kompanije „Stor enerdži“ iz Londona, koja je u Srbiji već podigla jedno takvo postrojenje.

Reč je o izumu našeg stručnjaka, profesora dr Vladana Petrovića iz Kragujevca, čiji je rodni Badnjevac poslednjih dana postao stecište predstavnika inostranih kompanija koje se bave obnovljivim izvorima energije.

Britanski biznismen Ridžait i profesor Petrović već dve godine sarađuju na ovom projektu, a od pre nekoliko dana solarna energana u srcu Šumadije spremna je za puštanje u pogon.

– Ako može u Jordanu, sa čijom smo vladom potpisali Memorandum o razumevanju, ne vidim zašto se solarne energane ne bi pravile i ovde, u Srbiji, rodnoj zemlji gospodina Petrovića – kaže Ridžait, dodajući da je reč o izumu koji jednoj zemlji može da donese „apsolutnu energetsku nezavisnost“.

Mašinski inženjer Petrović, vlasnik preduzeća „Alternativna energija“, u izjavi za naš list kaže da je suština njegovog pronalaska u dugotrajnom akumuliranju sunčeve energije koja se može koristiti tokom cele godine, bez obzira na vremenske prilike i broj sunčanih dana u godini.

– Najveći problem obnovljivih izvora energije, kao što su vetar i sunce, jeste u tome što su nestalni. U Španiji, na primer, postoji solarna energana koja radi devet sati, koliko sunce, u proseku, dnevno greje. Raznim poboljšanjima uspeli su da dodaju još šest sati, što znači da nedostaje još devet. Ja sam uspeo da rešim taj problem i moja energana radi 24 sata dnevno, svih 365 dana u godini, dakle i leti i zimi – tvrdi Petrović, koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio direktor razvoja u jednom od najvećih svetskih koncerna za proizvodnju čelika, nemačkom „Tisen krupu“.

Petrovićeva energana sastoji se od koncentratora koji je napravljen od specijalnih ogledala i visokotemperaturnog akumulatora valjkastog oblika. Prečnik koncentratora postrojenja u Badnjevcu je 13 metara, a visina i prečnik akumulatora su osam metara.

Slična solarna energana, samo nekoliko puta veća, trebalo bi uskoro da bude izgrađena u Velikoj Plani. Prečnik tog koncentratora biće 55 metara, a visina i prečnik akumulatora 22 metra. Dovoljno da se zagreje 5.400 metara kvadratnih. Projekat u Velikoj Plani ima i svoju drugu fazu koja, kako kaže profesor Petrović, podrazumeva izgradnju sedam postrojenja koja će grejati još oko 40.000 kvadrata stambenog prostora.

– Relativni gubici energije su minimalni, a uštede su ogromne. Cela investicija od milion evra, uzimajući u obzir cenu gasa, mogla bi da se isplati za nepune četiri godine. A ekološka korist je nemerljiva, budući da se u vazduh više ne bi ispuštao ugljen-dioksid – objašnjava naš sagovornik, naglašavajući da bi država na ovaj način mogla da uštedi novac koji troši na uvoz struje i gasa.

I pored nekoliko pokušaja, profesor Petrović nije uspeo da ostvari kontakt sa predstavnicima lokalne samouprave u Kragujevcu.

– Moji proračuni kažu da bi oko 50.000 kragujevačkih domaćinstava moglo da se greje isključivo solarnom energijom. Za taj poduhvat bilo bi neophodno da se postave 392 postrojenja, veličine onog u Velikoj Plani. I samo jedan veliki akumulator, visine i prečnika 90 metara. No, ako Kragujevac nije zainteresovan za moju ideju, tu su inostrane kompanije iz Škotske, Engleske, Norveške, Italije i drugih zemalja čiji su predstavnici bili ili će doći da vide pilot postrojenje u Badnjevcu – kaže ovaj pronalazač, koji je do sada zaštitio 36 patenata i objavio više od 50 naučnih radova iz različitih oblasti.

Indijac Ridžait tvrdi da bi naša država, ukoliko razvije Petrovićevu ideju, imala ogromnu korist.

– Mi smo pokrenuli priču, ali Srbija bi mogla da postane glavni svetski proizvođač i izvoznik solarnih energana – smatra ovaj biznismen iz Londona.

Privredna komora Srbije već je upoznata sa mogućnostima Petrovićeve solarne energane, a sve one koji sumnjaju profesor poziva u Badnjevac da se uvere u vrednost njegovog izuma.