„Obična” škola po meri đaka oštećenog vida

Informatički kabinet za slepe i slabovide, biblioteka knjiga u tonskom zapisu, kombinovana nastava u redovnim odeljenjima, manjim grupama ili individualna, sva predavanja odštampana na Brajevom štampaču... neizostavan su deo obrazovanja đaka oštećenog vida u Medicinskoj školi „Beograd”. A pošto je to „obična” srednja stručna škola, visokim nivoom inkluzivnog rada iznenadila je predstavnike Španske državne organizacije slepih (ONCE), koje je nedavno ugostila. Eksperti iz Barselone imali su samo reči hvale za podršku slepim i slabovidim osobama u medicinskoj školi.

Četvorogodišnji smer fizioterapeutski tehničar za učenike oštećenog vida u ovoj kući znanja osnovan je 1974. godine – tri i po decenije pre nego što se u Srbiji insistiralo na inkluzivnom obrazovanju.

– Školsku literaturu prilagodili smo deci oštećenog vida. Povećavamo fond biblioteke izdanjima na Brajevom pismu ili u audio formatu. Imamo najsavremeniji informatički kabinet. Osim đaka, za rad na računaru i korišćenje interneta obučavamo sve zainteresovane slepe – ponosna je Nada Trifković, direktorka škole, uverena da za slabovide može uraditi još. Namerila je da u saradnji sa ONCE organizacijom srednjoškolce oštećenog vida odvede na studijsko putovanje u Španiju. 

– Ako sve bude išlo po planu, bez ičije finansijske pomoći, a ne tražimo je ni od Španaca, na proleće idemo u Barselonu. Neće to biti delegacija direktora i nastavnika, već isključivo učenika! Želja mi je da naša deca razmene iskustva i od najboljih stručnjaka nauče osnove rane intervencije, ključne za inkluziju mališana sa smetnjama u razvoju. Kada se vrate kući sa znanjem, da budu primer, da umeju da otvore sva vrata slepima i slabovidima – ambiciozna je Trifkovićeva.

Entuzijazmom zaposlenih u Medicinskoj školi „Beograd”, odlučnošću da ovu decu i posle sticanja srednjoškolske diplome ne puste u etar nego da ih prate do zaposlenja pa i osnivanja porodice, bili su zadivljeni gostujući stručnjaci.

– Nismo očekivali ovako visok nivo inkluzivnog obrazovanja u jednoj beogradskoj školi, jer obavezno školovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnom sistemu ovde je još u povoju. Do sada smo uglavnom nailazili na poteškoće i zapomaganje za pomoć. Nismo sreli ovako opremljen kabinet za informatiku, a obišli smo nekoliko škola među kojima i specijalizovane za rad sa slepima – oduševljena je Konćita Valjs, specijalni pedagog.

U Španiji je inkluzija zakonski podržana pre 25 godina, ali su se njom bavili mnogo ranije, objasnio je Ramon Koma, specijalni pedagog.

– Naš tim je specijalizovan za inkluziju dece oštećenog vida od tri do šest godina. ONCE je organizacija za pomoć slepima i slabovidima osnovana 1938. godine i edukacijom, počev od beba do sveta zaposlenih, bavi se oduvek. Danas slepa i slabovida deca, bez izuzetka i nezavisno od stepena oštećenja, kod nas idu u redovne škole – sumirao je Koma.

Znalci iz ONCE primetili su da se u Srbiji pojedinci trude da inkluzivno obrazovanje zaživi, ali i da im nedostaje povezanost.

– Stekli smo utisak da postoji solidna baza znanja i želje da se u sistem integrišu slepa i slabovida deca, ali se radi pojedinačno. Od iste boljke smo i mi patili – dodao je Koma.  

Važnost uočavanja smetnje u razvoju u što ranijem detinjstvu naglasila je Monse Moral, pedagog, koja radi sa bebama.

– Rana intervencija je osnova svega, izlečenja i inkluzije. Što se ranije uoče potencijalne zdravstvene smetnje, to će rezultati otklanjanja tih smetnji biti bolji – kazala je Moral.

----------------------------------------------

Školovanje uprkos smetnjama u razvoju

U Španiji svako dete sa bilo kojim zdravstvenim oštećenjem mora da se školuje. Od septembra 2009. tako je i kod nas.

– Da li će osnovno obrazovanje steći u redovnoj ili specijalnoj školi određuje stručna komisija, ali dete ne može ostati učaureno u kući. Obuke, seminari, specijalni kabineti, prilagođena literatura, zakonski propisi... sve su to sredstva koja vode jednom cilju, koji ne smemo zaboraviti, a to je da se osobe sa smetnjama u razvoju ljudski prihvate, da im se ne uskrati ravnopravnost, nego da im se omogući normalan život – ukazala je Karma Ginea, specijalista za ranu prevenciju i intervenciju kod oštećenja vida.