Borba da rakija postane srpska robna marka

Grupacija proizvođača rakije, novoosnovano udruženje koje je od juče počelo da funkcioniše u sastavu Privredne komore Beograda, zalagaće se da ovo žestoko piće postane srpska robna marka. Prvi korak, kako je rekao Dragan Đurić, predsednik grupacije, biće da se izmeni postojeći Zakon o rakiji.

– Prema starom zakonu, uslove za proizvodnju ispunjavalo je 2.000 proizvođača, a sada po postojećem njihov broj sveo se na 300. To je apsurdno, jer u našoj zemlji postoji 20.000 destilacionih aparata. Promena regulative je potrebna jer je spravljanje rakije u ovoj zemlji slično igranju fudbala u Brazilu: svako ko ima tri stabla voća proizvodi rakiju i tvrdi da je najbolja – rekao je Đurić i dodao da će organizacija na čijem je čelu ubrzo ponuditi nadležnima nacrt novog zakona.

Grupacija nastavlja, rekao je on, tradiciju Udruženja „Srpska rakija” koje se za nekoliko godina rada okitilo sa pet pehara Novosadskog sajma za kvalitet. Čini je petnaestak proizvođača – sedam iz Beograda i otprilike još toliko iz unutrašnjosti Srbije.

Oni će se povezivati sa državnim i gradskim institucijama, kao i naučnim i obrazovnim ustanovama, organizovaće i predavanja, seminare, studijske posete…

Izmena zakona utoliko je bitnija jer, prema rečima Ivana Uroševića, proizvođača, 90 odsto prometa ovog pića kod nas je na crno.

– U mnogim ugostiteljskim objektima rakija je srednjeg ili lošeg kvaliteta. Atestirani proizvođači u Srbiji rade u proseku sa deset odsto kapaciteta jer im se ne isplati da prave veće količine koje će da čame u podrumima – kaže Urošević.

Grupacija će funkcionisati u sastavu Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije pri Privrednoj komori Beograda, čiji je sekretar Miodrag Veseli rekao da svih petnaestak proizvođača prave isključivo prirodnu, voćnu rakiju po tradicionalnoj recepturi i u ograničenim količinama. Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, ukazao je na potencijale od brendiranja ovog pića.

– Uz milione konzumenata u Srbiji, i deset do dvadeset miliona u regionu, mogli bismo da imamo još stotinu miliona potencijalnih kupaca, prvenstveno na tržištu Rusije, Belorusije, Kazahstana i okolnih država, ali i među našom dijasporom – izjavio je Janković.

Zato će, prema njegovim rečima, Privredna komora Beograda povezivati proizvođače sa predstavnicima srodnih zanimanja: laborantima, tehnolozima, dizajnerima, komercijalistima i drugima čije bi upošljavanje značilo istovremeno otvaranje novih radnih mesta.

– Od svih država EU, jedino su u Španiji, Portugalu, Italiji i Grčkoj mali privrednici osetili teret krize. Zato je važno da podržimo ovaj sektor i da opazimo veličinu malih privrednika – zaključio je Janković.

D. Bukvić