Lene: Autonomijom za sever Kosova prevazići podele

Evropska unija mora da pokrene mnogo ambicioznije razgovore Beograda i Prištine, kao i predstavnika severnog Kosova, s ciljem da se regionalnom autonomijom za sever prevaziđe podela između severa i drugih delova Kosova, ocenila je fondacija „Karnegi Evropa”, u analizi objavljenoj u Briselu, koju prenosi Beta.

Tvorac izveštaja, Štefan Lene, raniji dugogodišnji glavni opunomoćenik za Balkan bivšeg visokog zvaničnika EU Havijera Solane, naglašava da rezultat ovakvih trojnih pregovora mora biti da se „uspostavi celovit okvir za saradnju, uključujući ugovorne sporazume i diplomatska zastupništva, kojim se zadržavaju različiti pravni stavovi strana oko statusa i koji je uobličen po uzoru na nemačko-nemački sporazum iz 1972. godine”.

Lene navodi da treba „obezbediti međunarodne garancije za srpske pravoslavne manastire” na Kosovu. „Evropska unija mora taj proces pokrenuti imenovanjem izaslanika na visokom nivou koji bi vodio pregovore o tome”, piše u analizi „Karnegi Evrope”.

To bi, smatra autor, trebalo da dovede do „prestanka protivljenja Srbije ulasku Kosova u članstvo međunarodnih organizacija i daljim priznavanjima (nezavisnosti)”.

Lene ističe da je plan od četiri tačke srpskog predsednika Borisa Tadića za Kosovo naišao na veliko interesovanje. „Najzanimljiviji deo te inicijative – zbog čega su zapadni zvaničnici na nju većinom reagovali povoljno jeste to da se njome napušta pojam podele, a ta poruka s najvišeg nivoa može faktički predstavljati novi krupan početak”, smatra analitičar „Karnegi Evrope”.

On dodaje da je „u srži tog predloga zamisao stvaranja regiona severno Kosovo”, a srpski sagovornici su porekli da je namera da se stvori nova Republika Srpska. „Rekli su da cilj nije da se novi region upliće u poslove Prištine, već da se na najmanju meru svede uplitanje Prištine u poslove severa”, piše u tekstu.

U izveštaju je ocena o tome da je „situacija na severnom Kosovu i dalje zategnuta, a nepoverenje između Beograda i Prištine i dalje veliko – otud se ne sme gubiti vreme i, nadograđujući se na uspeh dogovora iz februara 2012, EU se mora hitno pokrenuti da počne sveobuhvatniji dijalog koji će se pozabaviti pitanjima na severu gde je srpska većina”. „Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton zato mora imenovati izaslanika na visokom nivou da vodi te razgovore”, smatra analitičar „Karnegi Evropa”.

Lene zaključuje da, „ako su Srbi i Kosovari uvereni da će se na kraju priključiti evropskoj matici, ima i velikih izgleda da reše svoja razmimoilaženja”.