Subotičko „Uputstvo” nastavnicima za pešačenje

Subotica – Gradska uprava rešila je da štedi na putnim troškovima zaposlenih u prosveti, međutim, ta mera vlasti mogla bi skupo da košta građane Subotice. Opštinski sud u Subotici doneo je nepravosnažnu presudu kojom se nalaže Osnovnoj školi „Sveti Sava“ da za troje radnika, koji su tužili školu, nadoknadi puni iznos putnih troškova. Tako škola duguje Renati Ljubanović, Vladimiru Radenkoviću i Suzani Vojnić Zelić između 7.500 i 6.000 dinara po zaposlenom. Pravnu pomoć prosvetnim radnicima dao je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine koji je od početka tvrdio da je Sporazum o nadoknadi troškova zaposlenih u prosveti, koji je gradska uprava potpisala sa predstavnicima Samostalnog sindikata, suprotan Zakonu o radu, kao i Pojedinačnom kolektivnom ugovoru. Naime, po tom sporazumu radnicima u školi koji se odluče da nadoknadu za putni trošak primaju u novcu taj iznos se umanjuje za 25 odsto.

– Odlučili smo da prvo radnici jedne škole tuže poslodavca, školu za nadoknadu do punog iznosa. Osnovni sud im je to potvrdio, međutim, pošto imamo nezvanične informacije da će se škola žaliti na presudu, sačekaćemo odluku drugostepenog suda, i ako potvrdi ovu presudu, očekujemo da između 200 i 300 radnika u prosveti tuži svoje škole – rekla je Jelena Zejak, predsednica gradskog odbora NSPRV.

Mirjana Lončarević, vršilac dužnosti direktora OŠ „Sveti Sava“, kaže da kao budžetska ustanova oni nemaju načina da nadoknade ove troškove te da su sa odlukom suda upoznali i Sekretarijat za obrazovanje u Gradskoj upravi, pošto su troškovi za prevoz radnika budžetska stavka.

– Ovo je situacija koju sam zatekla, i mi se još nismo žalili niti smo iz opštine dobili bilo kakvu sugestiju šta da činimo – kaže nam Lončarevićeva.

U Gradskoj upravi tvrde da se škola već žalila na ovu odluku jer, kako je „Politici“ nezvanično rečeno, obrazloženje ima dosta anomalija, poput one da se ne traži da se putni trošak pravda kupljenom kartom za prevoz. Na opasku da onda nema logike da se plaća ni 75 odsto, jer ni to se ne pravda, u odseku za obrazovanje kažu da svi „osećaju da je sporazum loš i da ga treba menjati“.

Zdravko Hadži Kovač, generalni sekretar NSPRV, smatra da će zbog ovakvog stava grada iz budžeta biti potrošeno nekoliko miliona dinara jer po zaposlenom grad je ostao dužan između šest i sedam hiljada dinara, plus sudski troškovi.

Nastojanje Gradske uprave da uštedi na putnim troškovima zaposlenih u prosveti već odavno revoltira prosvetare, kojima se oni nadoknađuju samo ukoliko stanuju 2,5 kilometra dalje od radnog mesta. U Sekretarijatu za obrazovanje smislili su i originalni način da provere da se slučajno neko u prosveti ne „švercuje“ te preko kompjuterskog programa „Gugl“ premeravaju rastojanje od kuće nasumično izabranog radnika u prosveti do škole. Ukoliko se pokaže da on može da stigne do škole i putem kraćim od 2,5 kilometara, ukida mu se putni trošak.

– U školi mi je uručeno „Uputstvo za pešačenje“ kojim mi je ucrtana pešačka ruta od kuće, koja mi je doduše pogrešno označena, do škole. U Gradskoj upravi se nisu obazirali na to da li su ulice jednosmerne, prohodne, asfaltirane, ili da li treba da idem preko neuređene livade, oni su utvrdili da mogu da dođem do škole za 20 minuta i da mi ne treba prevoz. Nije uzeto u obzir da mi često nosimo đačke sveske, da ponekad dolazimo i dva puta dnevno do škole. Razumela bih da kažu nemamo novca za prevoz, a ne na ovaj način da nas ponižavaju, iscrtavajući nam ulice kuda da hodamo – kaže jedna nastavnica koja je želela da ostane anonimna kako ne bi imala problema na poslu.

U Sekretarijatu za obrazovanje kažu da je do sada bilo osam žalbi prosvetnih radnika na ovu „pešačku rutu“ i da su sve uvažene.

Aleksandra Isakov