Šešelj: Izložen sam političkom progonu

HAG – Optuženi Vojislav Šešelj tvrdio je danas, u nastavku završne reči na suđenu pred Haškim tribunalom, da je izložen političkom progonu i da je proces protiv njega „politički”.

„Ja sam ovde izložen političkom progonu, a ceo proces je politički motivisan”, rekao je lider Srpske radikalne stranke, koji je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93 godine.

Šešelj je ponovio da je 2003. optužen na zahtev tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinjića i da je to u svojim memoarima potvrdila Karla Del Ponte, koja je u to vreme bila glavna tužiteljka.

Citirajući Vikiliks, optuženi je, takođe, tvrdio da su u zaveru protiv njega i SRS bile umešane i obaveštajne službe SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke.

Kao dokaz da je proces politički, Šešelj je naveo da je izjave svedoka haško tužilastvo počelo da uzima tek posle podizanja optužnice.

„Znači, nije optužnica bila zasnovana na izjavama svedoka, već su izjave dorađivane da bi se potvrdila optužnica... Ovo je proces na zadatu temu, uz unapred postavljen zadatak”, kazao je vođa radikala.

Negirajući pravnu osnovanost dela optužnice koja ga tereti da je „govorom mržnje” počinio krivično delo progona u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci, Šešelj je, pozivajući se na raniju presudu Tribunala, tvrdio da takav govor nije krivično delo po međunarodnom pravu.

Šešelj je iz presude Tribunala bosanskom Hrvatu Dariju Kordiću citirao da „govor mržnje nije dostigao status krivičnog dela u međunarodnom običajnom pravu”.

„Nema konsenzusa o zabrani širenja verske, nacionalne i rasne mržnje, zato to i nije u međunarodnom običajnom pravu”, kazao je Šešelj.

On je naznačio da je širenje verske, nacionalne i rasne mržnje krivično delo, ali da se kažnjava kraćim zatvorskim ili novčanim kaznama.

„U SAD je govor koji širi mržnju zaštićen ustavom, ako nije dosegao nivo podsticanja na krivična dela”, podvukao je optuženi.

Šešelj je naglasio da se govor može okarakterisati kao podsticanje zločina samo ako se dokaže da je bitno doprineo počinjenju krivičnog dela.

„Ako ja držim govor u Beogradu ili Pirotu, a neko u isto vreme, pre ili posle, siluje negde preko Drine, to ne dokazuje podsticanje...To su gluposti”, ocenio je optuženi.

Rekao je i da „učešće u ratu i doprinos srpskim ratnim naporima nije krivično delo”. „Možete li u mojim govorima da naći ijedan fragment koji je bio bitni doprinos krivičnom delu”, upitao je Šešelj sudije.

Tokom završne reči, Šešelj je više puta „izdajnicima” nazvao prvake Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, optužujući ih za veze sa stranim obaveštajnim službama koje ih, po njegovoj tvrdnji i finansiraju.

„Nikolić i Vučić spremni su na mnogo gore stvari nego Boris Tadić i Demokratska stranka”, tvrdio je Šešelj, aludirajući na odnose Srbije sa Zapadom.

Šešelj nastavlja završnu reč, koju bi danas trebalo da završi.

Prošle nedelje, tužilaštvo je od sudija zatražilo da Šešelja proglase krivim po svih devet tačaka optuznice i izreknu mu kaznu od 28 godina zatvora.

Suđenje je počelo u novembru 2007, a Šešelj je u pritvoru Tribunala od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je obelodanjena optužnica protiv njega.