Duh Vizantije u Vašingtonu

Multimedijalna izložba vizantijske umetnosti, uz seriju predavanja najpoznatijih vizantologa iz SAD i koncert vizantijske muzike, pruža jedinstvenu priliku stanovnicima i posetiocima američke prestonice da se upoznaju sa ovom, za njih malo poznatom, kulturom. Izložba je upravo otvorena u Vašingtonu, a trajaće sve do početka aprila.

Profesor istorije umetnosti na Prins Džordž koledžu, Svetlana Popović-Mojsilović, čija knjiga "Krst u krugu" o arhitekturi manastira u srednjovekovnoj Srbiji (1994) danas može da se pronađe u nekoj od beogradskih knjižara, došla je na ideju da se upusti u ovaj ozbiljni i ambiciozni projekat i zato što je, u kontaktu sa brojnim studentima, shvatila kako je zbog udaljenosti i nedostupnosti nekih od najlepše oslikanih manastira ova umetnost za mlađe Amerikance potpuno nepoznata. Svetlana Popović-Mojsilović veruje da će "prva velika izložba o Vizantiji u političkoj prestonici sveta doprineti da se akteri brzometnih domaćih i međunarodnih odluka zamisle i predahnu pred srednjovekovnim freskama Balkana".  

Monumentalne replike fresaka muzejskog kvaliteta čiji originali krase crkve i manastire od Srbije, Makedonije do Istanbula, najbolji i najlepši primerci fresko slikarstva iz perioda od 11. do 15. veka, izloženi su u Marlboro galeriji Prins Džordž koledža. Kopije fresaka iz manastira upisanih na Uneskovu listu svetske baštine stigle su, uz ogromno zalaganje nekolicine vrhunskih vizantologa, sa nekih od najpoznatijih univerziteta i zadužbina u SAD. Na izložbi su izložene i manje ikone, krstovi i svici iz postvizantijskog perioda iz Etiopije i Rusije. Iako ovi krajevi nisu bili deo vizantijskog carstva, vizantijska kultura ostavila je dubok trag na njihovim religioznim objektima, o čemu rečito govore izloženi eksponati.

Među replikama na ovoj izložbi po svojoj lepoti ističu se Bogorodica sa detetom iz manastira Studenica (oko 1209), Apostol Pavle (oko 1265) i Apostol Petar (1265) iz Sopoćana, Vavedenje Bogorodice iz Kraljeve crkve u Studenici i Sveti Jovan Krstitelj iz Gračanice na Kosovu. Mnoge od ovih umetničkih replika, od kojih su neke po vrednosti izjednačene sa originalom, napravila je majstorskom rukom i neobičnim talentom umetnica iz Beograda Zdenka Živković. Njene replike mogu se videti po mnogim muzejima u svetu, a u SAD se one nalaze u galeriji Vanderbilt univerziteta u Nešvilu i u Smitsonian muzejima u Vašingtonu.

Serija predavanja o Vizantiji pratiće ovu jedinstvenu izložbu svakog ponedeljka popodne do njenog zatvaranja. Akademik i profesor Slobodan Ćurćić koji drži katedru za kasnoantičku vizantijsku umetnost na prestižnom Prinstonu, otvara debatu predavanjem o uticaju politike, ktitora i ktitorstva na stil i arhitekturu srednjovekovnih manastira na Balkanu. Posle njega će predavanje održati profesor Enmari Vejl Kar sa univerziteta u Dalasu, koja objašnjava ulogu ikona i svetaca u svakodnevnom životu u Vizantiji, dok će Natalija Teteriatnikov iz Dambarton Oaksa objasniti zašto su u proučavanju istorije umetnosti replike fresko slikarstva neophodne.

Svakako, ova velika izložba ne bi mogla da bude realizovana da se profesor Ljubica Popović sa Vanderbilta u Nešvilu nije založila da se iz tamošnje galerije prenesu mnoge vredne replike i da nije pozajmila predmete iz svoje privatne zbirke. Ljubica Popović će se ovoga puta posvetiti "značenju tišine" ili porukama koje figure u fresko slikarstvu svojim pokretima upućuju vernicima.

Poslednji predavač u nizu najcenjenijih američkih poznavalaca Vizantije biće, početkom proleća, Svetlana Popović-Mojsilović. Autorka ove izložbe govoriće o simbolici arhitekture vizantijskih manastira, čemu se, obilazeći i rukovodeći projektima iskopavanja i restauracije manastira po Srbiji, još od mladih dana posle studija arhitekture pasionirano posvetila. Danas, kao profesor istorije umetnosti na koledžu Prins Džordž, Svetlana Popović-Mojsilović uspeva da svoje studente i širu publiku zainteresuje za te daleke i, poslednjih decenija, nedostupne dragulje srednjovekovne kulture i umetnosti u Srbiji.