Krpljenje rupe u budžetu kešom

Poslednjih godina bankarsko tržište se razvijalo izuzetno brzo i dinamično a pogotovo takozvani retail sektor. Od situacije od pre tri godine kada smo imali svega nekoliko banaka koje su kreditirale stanovništvo putem gotovinskih kredita, sada imamo niz banaka koje se utrkuju, koja će dati najbolje uslove. U toj trci banke koriste različita sredstva za privlačenje klijenata. One koje smatraju da su krediti namenjeni stanovništvu strateška delatnost, ulažu značajne napore i finansijska sredstva u organizovanje medijskih kampanja, promotivnih aktivnosti pa čak i kod nas doskoro neuobičajenog – direktnog marketinga koji se ogleda u slanju pošte na adrese ili telefonskim pozivima upućenim klijentu.

Sve to, naravno, izgleda primamljivo, ali otvara i niz pitanja na koje klijenti često nemaju odgovor, a na koje ukazuje Miroslav Pivić, zamenik direktora za poslove sa stanovništvom u EFG Evrobanka Štedionica.

Pre svega šta su to "keš" krediti i kome su namenjeni? "Keš" ili gotovinski kredit je način finansiranja putem isplate kreditne sume na tekući račun klijenta. Klijent može podići celu sumu ili jedan deo ili, pak, može platiti davanjem naloga banci za plaćanje odnosno prenos sredstava na drugi račun. Ovi krediti su po pravilu krediti koji se odobravaju u veoma kratkom roku, što znači da ukoliko klijent ima svu potrebnu dokumentaciju pripremljenu, proces odobrenja može biti završen u roku od jednog dana.

"Keš" kreditom klijenti podmiruju svoje potrebe koje banka ne razmatra prilikom odobrenja. Kod nas se često kaže da klijent koristi ovaj kredit "da zakrpi rupe u svom budžetu". Nije preporučljivo koristiti "keš" kredit za adaptaciju stana, kupovinu tehničke robe, plaćanje školarine, kupovinu automobila ili, na primer, za kupovinu robe široke potrošnje. Za takvu namenu mogu se koristiti drugi kreditni proizvodi koji su po pravilu uvek jeftiniji, osim u situacijama kada klijent ne želi da prolazi relativno komplikovaniju proceduru za, na primer, kredite za nabavku automobila ili adaptaciju stana.

U kojoj valuti se isplaćuju krediti? Saglasno važećoj regulativi u našoj zemlji, svi krediti moraju biti isplaćeni u dinarima. Najčešće takvi krediti vezani su za evro. Kredite koji su vezani za evro nazivamo dinarskim kreditima indeksiranim u EUR valuti. To praktično znači da banka odobrava kredit u novčanom iznosu iskazanom u evrima, ali ga isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti. Dinarska protivvrednost izračunava se tako što se odobreni iznos pomnoži sa dinarskom vrednošću evra na dan isplate kredita. Vrednost evra iskazana je u dnevnoj kursnoj listi.

Ugovorom o kreditu između banke i klijenta definisano je da li se za obračun protivvrednosti koristi kursna lista banke koja isplaćuje kredit ili kursna lista Narodne banke Srbije. Uobičajeno je da se ugovara kursna lista koju određuje banka koja isplaćuje kredit. Ugovorom je takođe definisano da li se prilikom određivanja protivvrednosti koristi kupovni, srednji ili prodajni kurs. U praksi banke koriste kupovni kurs ili ređe srednji kurs i gotovo nikada prodajni kurs.

Otplata "keš" kredita vrši se u jednakim mesečnim ratama. Prilikom potpisa ugovora banka je u obavezi da klijentu uz ugovor priloži i plan otplate. Ukoliko se klijent složi sa planom otplate (odnosno anuitetnim planom) banka isplaćuje kredit. U planu otplate, između ostalog, definisani su datumi dospeća svake rate kredita i vrednost svake rate iskazane u evrima.

Na dan dospeća rate, klijent dolazi u banku i plaća ratu kredita. Rata se plaća u dinarima. I ovaj put je potrebno izračunati dinarsku protivvrednost rate, s tim što nije obavezno ugovoreno da se rata plaća po istom kursu po kome je isplaćen kredit. Banka svojom poslovnom politikom najčešće definiše prodajni kurs kao kurs koji se uzima u obzir prilikom izračunavanja dinarske protivvrednosti rate kredita.

Banke koje prate kretanje tržišta i vode računa o željama svojih klijenata u svojoj ponudi imaju i dinarske kredite koji nisu indeksirani u stranoj valuti i dinarske kredite indeksirane u švajcarskim francima (CHF).